Текст господина Мандића представља још један покушај да се питање Његошеве капеле објасни кроз матрицу у којој Српска православна црква опет постаје кривац у Црној Гори. То је, свакако, легитиман приступ, али није историјски утемељен већ је имагинаран и надасве идеолошки обојен.
Полазна теза да црква жели „ингенеренцију гробног мјеста“ ради ширења идеологије ослања се на једну занимљиву претпоставку, да је идеолошка продукција у Црној Гори до сада била строго рационална, умјерена и у потпуности ослобођена идеологизације новокомпонованих ДПС „његошолога“.
Даље, опис попова који кроз „пушкарницу “ гледају на Ловћен вјероватно звучи ефектно, Брану Мандићу и поштоваоцима тзв грађанске државе , засноване на антисрпству. Међутим, оно што измиче том опису јесте чињеница да су многи од оних који се данас згражавају над „пушкарницама“ сами годинама гађали Ловћен из сопствених комунистичких идеолошких ровова. А Ловћен и владику су управо гађали јер је био не само писац , државник, већ зато што је био архијереј Пећке Патријаршије.
Када се Његошев земни остатак описује као „достојан леш“ , стиче се утисак да би било најудобније када би Његош могао остати изван сваке традиције, идеологије и историје, суспендован, сециран вјероватно на начин који је идеолошки препоручио Мандићев идеолошки саборац Андреј Николаидис. Но, проблем је и Мандићу и Николаидису и свима који слиједе њихов концепт што је Његош оставио последњу вољу. И то врло прецизну.
У расправи о капели, они који највише инсистирају на „деконтаминацији“ Његошевог наслеђа често га управо тиме контаминирају, јер се од историје, тачније од њеног вјековног српства бране тако што му одузимају оно што је у историји недвосмислено, изречену намјеру гдје жели да почива. На крају, можда је једини истински проблем у томе што Његош није оставио завештање које би се могло лако уклопити у савремене пројекције идеолога црногоризма и Секуле Дрљевића. Гледано из тог угла, капела је за многе непријатна управо зато што не потиче из њихове идеологије и њиховог погледа на свијет.
С поштовањем
Спасоје Томић