Политика асимилације и албанизације се између осталог огледа и у сузбијању слободног изражавања етничке припадности на пописима становништва, тако да подаци о тачном броју Срба у Албанији не постоје. Према званичним, али потпуно непоузданим резултатима пописа националних мањина из 1989. године,као и на пописима 2011.године и 2022 .године у Албанији је било пописано свега неклик стотина Срба, којима су придодати и етнички Србо- црногорци ,али тај број се сматра вишеструко умањеним у односу на стварно стање. Према незваничним изворима у Албанији има око 300.000 припадника српске мањине, али у јавности се појављују и знатно веће процене, које говоре о 400.000 албанских држављана који су Срби .
Срби имају дугу историју на територији данашње Албаније. У раном средњем веку подручје данашње северне Албаније припадало је српској Кнежевини Дукљи, а за време владавине Стефана Немање целокупна област око града Скадра укључена је у састав Србије а Скадар по историјским изворима био је хиљаду година главни град Срба .Потоњи српски владари су проширили своју власт и на централна подручја данашње Албанија, а у доба Српског царства, под српском влашћу су се нашле и јужне области. Тек крајем 14. века, долази до успона турских политичких чинилаца на тим просторима. До краја 15. века, целокупно подручје данашње Албаније је потпало под турску власт, а током наредних векова је дошло до знатног опадања броја Срба у тим областима, што је настављено и након стварања савремене албанске државе у 20. веку.
Срба у Албанији има највише у Скадру и околини, где се предавао српски језик,захваљујући Митрополиту +Амфилохију и +Светозару Ћираковићу . Некадашњи СУП СФР Југославије успео је да прикупи информације да у средњој Албанији (области Елбасана и Берата) има Срба староседелаца, тј. остатака становништва некадашњих српских држава кнеза Јована Владимира, краља Милутина и Стефана Дечанског и цара Душана. Осим њих у Албанији има српског становништва, потомака одбеглих комуниста- информбироваца који су били верни Совјетском Савезу и који се нису приклонили режиму Јосипа Броза, већ Стаљину. Ипак највећи број њих је албанизован током владавине краља Зогуа и комунистичког диктатора Енвера Хоџе, када су Срби били под великим притиском да се одрекну свога идентитета. Школа „Обилић” је радила на српском језику у Скадру до 1936. године када је затворена наредбом краља Љек Зогуа а тек после 73 године је поново омогућено одржавањд наставе на српском језику.
У Фиру такође има значајан број Срба, где постоји српско удружење „Јединство”. Ту се изградила српск школа, прва на Српском језику .
У Вракама код Скадра (десет села и Каменица ) постоји српска заједница, а тамошњи храм Свете Тројице посетио је 31. маја 2014. године патријарх српски Иринеј, који је потом обишао и рушевине манастира Светог Срђа и Ваха. Делегација Српске православне цркве је посетила и остатке старих насеобина српског народа .Председник Републике Србије Александар Вучић ,више пута је посетио у Албанији,нашу тамошњу заједницу у својству премијера и председника .
Тешко је утврдити колико има Срба јер се не зна број Срба староседеоца нити број асимилованих Срба, поготово оних који више не причају српски језик али имају сећање да су им преци били Срби.
Веома битно је што пре отврити одељења допунске наставе на српском језику ,једном недељно ,по узору на већ организоване допунске школе у Немачкој и широм ЕУ .