Јован Стрез Балшић (умро после 1468) био је владар Мизије, области између Кроје и Љеша. Припадао је породици Балшић.
Јован је са браћом Гојком и Ђорђем владао Мизијом, територијом која се простирала од Бијелог Дрима до Јадрана. Припадали су породици Балшић која је раније управљала горњом Зетом. Постоје двије тезе о поријеклу Јована и његове браће. Прва је да су дјеца Влајке Кастриотић и Ђурђа Балшића, ванбрачног сина Ђурђа I Балшића (1362-1378). Ову претпоставку заступају Карл Хопф и Јован Музака. Према Архиепископу Теофан Нолију, Јован је био син Јеле Кастриотић и Павла Балшића. У оба случаја, Јован је био ,Скендербегов нећак.
Браћа Балшић били су једни од оснивача Љешке лиге. Савез љешких племића основан је 2. марта 1444. године од стране: Лека Захарије (господара Дања и Сатија), његових вазала Павла и Николе Дукађинића, Петра Спанија (господара Дришта), Лека Душманија (господара Малог Пулта), Андреја Топија (господара области између Драча и Тиране), његовог нећака Тануша Топића, Ђорђа Аријанита Комнина, Теодора Короне Мусашија и Стефана Црнојевића (господара Горње Зете).
Јован је био командант Скендербегове војске од 500 коњаника која је послата да подржи Фердинанда I Напуљског из династије Трастамара у борби против Анжујаца. Поход Јована Балшића услједио је непосредно прије похода самог Скендербега. У Венецији су Јована сматрали за Скендербеговог наследника. Након Скендербегове смрти, и смрти Гојка Балшића, Јован је, заједно са Леком, Прогоном и Николом Дукађинићима, наставио да се бори за Млетачку републику. Млетачки хроничар Стефано Мањо биљежи податке о Јовановој смрти. Погинуо је у засједи, при покушају да достави храну опсадиранима у Кроји. Глава му је одсечена.
Срби у Албанији
Ђурађ Крвавчић рођен 1277 у Старом Београду ( данас се тај град зове Берат ) је био српски војвода у служби Балше II Балшића. Погинуо је у бици на Саурском пољу.
Ђурађ се налазио у активној служби Балше II Балшића. Описујући догађаје који су услиједили по доласку Балше на власт, стављајући тежиште на турски напад, извор кога је Орбин користио описује погибију Балше у сукобу са Турцима. Орбин ставља коначну битку у 1383. годину, а вођена је код ријеке Војуше у покрајини званој Грекот и на Поповом пољу. Орбин пише да је Балша храбро погинуо у бици, а са њим и његов војвода Ђурађ Крвавчић, врстан ратник, као и Иваниш, син краља Вукашина Мрњавчевића. Хронолошки и географски подаци поклапају се са стварним синовима. Познато је да Балша јесте погинуо у бици против Турака, али7 двије године касније него што то наводи Орбин. То је битка на Саурском пољу код Берата која је вођена 18. септембра 1385. године. Стога по нама за годину Ђурђеве погибије треба узети 15.септембар 1385.