Пише,Дејан Бешовић,Знаменити Срби у Албанији

Спиридон – Шпиро Боцарић рођен 1876 у Драчу .
Спиридон је као и његов старији брат Анастасије рођен у Драчу, 1876. године. Завршио је грађанску школу у родном мјесту, и са 11 година почео да се интересује за умјетност.Један је од идејних твораца Онофријевог музеја у Берату . Био је сликар, те дугогодишњи управник Музеја Врбаске бановине у Бања Луци и један од зачетника филмске продукције у овом дијелу данашње Републике Српске. Упоредо са сликарством занимао се за
етнографију, нумизматику,палеонтологију, минерологију, а посебно фотографију.
Прве поуке из сликарства добио је у дјетињству од старијег брата Атанасија, тада студента умјетничке академије у Грчкој. Када је завршио 6. разреда Грађанске школе отишао је код брата Атанасија на Цетиње,а касније у Будву . Ту је упознао руског професора Василија Соколова, који ће му дати велику подршку. Тако је Шпиро пресликавао неке слике, уз професоров надзор. Били су то умјетнички призори из Млетака (Венеције), који су добро пресликани и били примијећени. Младић је успио да прода два рада, а купци су били Бачвани у црногорском поданству: др Симоновић књажев лекар као и славни пјесник др Лаза Костић. Костић је покушао али без успјеха, да младом умјетнику обезбиједи стипендију од манастира Крушедола.Са братом Анастасијем се затим одселио у Загреб, гдје су заједно провели двије и по године. Из Загреба се упутио у „Млетке“, да студира сликарство, али се није могао одмах уписати. Провео је најприје годину дана у атељеу познатог италијанског „теоретичара и естетичара“ проф. Риналдија. Радом у том атељеу стекао је право да се може уписати на студије, што је и успио, положивши два испита. Школовао се затим у Венецији на тамошњој академији – „Краљевском заводу за лијепе вјештине“. Док је усавршавао дар за сликарство злопатио се радећи карикатуре за тамошње шаљиве листове или украшавањем зидова „кабареа“. Успио је Шпиро да прође Италију, посјети градове са њиховим умјетничким благом и тако стекне бољи укус. Сматран је за изврсног портретисту, представника Млетачке школе сликарства. Портрети су му се одликовали изванредном природношћу. Са друге стране његов иконопис показује припадност Флорентинској школи. Млађи Боцарић се 1897. године, настанио у Сарајеву, гдје се бавио сликарством, у уском кругу пријатеља. Боцарић је имао у ствари иконописачку фирму у Сарајеву, која је нудила своје иконе. Рекламирао се сликар 1900. године у „Српском сиону“листу који је излазио у Сремским Карловцима од 1900-1944 ,а тај часопис је по благослову Светопочившег Патријарха Српског Павла и Епископа Сремског Василија 1991. године обновио Прото проф. Василије Ивошевић- У Српском Сиону потписивао се „Шпиро Боцарић, академски сликар“ Сарајево. Због израде портрета одлазио је неколико пута у Мостар. До 1902. године завршио је иконостасе у неколико босанских сеоских цркава. Било је то православним храмовима у Нишићима, Јеловцу и Прибинићу.
Године 1903. Шпиро је постао уредник новог сарајевског мјесечног дјечијег листа Илустровани Мали Свет“. Лист није имао успјеха јер је издато само три броја. Завршио је умјетник 1905. године иконостас за нову православну цркву у Дрињачи.
Од 1897. до 1914. године живио је у Сарајеву, а потом, до краја свог живота у Бања Луци. Живећи у Бања Луци Боцарић се бавио и политиком; био је члан Прибићевићеве „Самосталне демократске странке“ (1926). Његов друштвени успон кренуо је узлазном линијом од Шестојануарске диктатуре. Шпиро је био директор Народног музеја у Бања Луци од оснивања 1930. године до почеткс Другог свјетског рата 1941.Одликован је 1940. године Орденом Св. Саве IV реда због заслуга као директор бањалучког бановинског музеја.
Убијен је Спиридон Боцарић и бачен у Шаранову јаму у логору Јадовно код Госпића 19. јулa 1941. године од стране усташа.

0 komentara
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare