Piše, Tomo Miljanić: Blokaderi su uvijek spremni da podrže antisrpstvo

Blokaderi su tako dobri ljudi oni savršeno razumiju druge narode, oni vole običaje i kulturu drugih naroda, oduševljavaju se stranom muzikom, pokušavaju pomoći nesrbima koliko god mogu, oni su uvjek spremni da prave šale na račun svog naroda, policije, vladara, oni više vole evre od srpskog dinara, ma kosmopolite u punom kapacitetu ili gotovo punom kapacitetu

Jedini nedostak blokadera je što ne razumiju i ne žele da upoznaju svoj narod. Blokaderi prosto ne znaju čemu služi svoj narod zato ga kao neki višak jeftino prodaju, često za dž samo da ga se ratosiljaju da im ne zauzima prostor u njihovim presvet(l)im glavama.

Blokaderi utripovali da bi sve bilo drugačije da nije nasleđa njihovih nedostojnih predaka. Od (njima nedostojnih) roditelja naslijedili su mane pa moraju da žive u Srbiji, pa moraju da misle na srpskom i (što je najgore) pa moraju da sanjaju na srpskom. Kako bi oni bili srećni da su rođeni u inostranstvu ili makar na Zrinjevcu.

Neke roditelje su ubijedili pa sada i oni znaju da su nedostojni od nedostojnih te podržavaju svoje blokaderčiće u majmunskom skakutanju po krvlju odbranjenim srpskim gradovima. Umjesto da svojim malim kosmopolitskim naslednicima istegle uši i opale šamarčinu od koje će im zazvoniti kosovska zvona od 1389 godine oni za teletabisima ušli u antisrpsku žabokrečinu

Sudbina srpskog naroda je da ima lako povodljivu omladinu. Među Srbima nema generacije dvadesetogodišnjaka koja nije eksperimentisala sa svojom nacionalnošću. Tek kada Srbin malo sazrene alaverti se i okrene se sebi, dok je zelen jako je povodljiv. Tužno je što su se iz tih eksperimenata svašta izrodilo čak i monstruozne „nacije“. Najdrastičniji primjer eksperimentisanja srpske omladine sa nacionalnošću desio se ’41 kada je omladina otišla u šume što je dovelo do izgibenija preko milion Srba. Ta borba je srpsku državu pretvorila u antisrpsku tvorevinu i čiji ostaci i dan danas prave nove antisrbe.