Није лако описати пјесничку династију Силић из Скадра ,како их назва Академик Каплан -Данило Буровић. Дуго смо размишљали од чега да почнемо ,како да ништа и никог не прескочимо и тако несвјесно предамо зубу заборава пјесничку династију Силић.О бјективно описати Силиће а не прескочити ни један детаљ и њиховог живота . Наш циљ је да представимо не само личности већ и њихово дјело, бесмртно .С тога кренућемо од најзнаменитијег Српског пјесника послератне Албаније „Скадарског Јесењина “ Драга Силића ,остављајући простора да његов рођак из срца Подгорице-Немањиног града ,публициста и посленик писане и јавне ријечи Бранко Николин Булатовић ,детаљније обради ,пјесничко дјело не само Драга већ и осталих Силића .И надасве не само као пјеснике и писце већ и као личности …
Драго Силић је рођен 9. јун 1930.године у Тирани у Српској породици Силић из Скадра . Нећак активисте народног буђења ,пјесника Риста Силића , Драго је 1944. године постао извиђач, а потом и непосредни учесник Народноослободилачког покрета за ослобођење Албаније од фашизма .
Завршио осмогодишње школовање у Тирани ,и Реалну Гимназију у Тирани .
Завршио је универзитетске студије на Институту за књижевност“ Максим Горки“ у Москви .
Након дипломирања, вратио се у Албанију, а затим је током 1957-1963 радио као уредник, а потом и директор Издавачке куће Наим Фрасхери , где је, као књижевни критичар, био кључан у помагању да се у потпуности развију као писци неке од најзначајнијих позиција. – Албански аутори из Другог светског рата , као што су Исмаил Кадаре( Иваило Кадрић ) , Дритеро Аголис , Фатос Арапи из Корче , Петар Марко , Ћамил Букели ,Дори Бакојан Кириазис и Ванђуш Зико Тано ,Дионисиос Кацис . Подстицао је и помогао Влаху Исмаилу Кадареу да напише роман Генерал мртве армије .
Као књижевни критичар, Силић је одбацио формализам , а посебно руски формализам . Супротно пракси формализма, у својим списима он је анализирао укључивањем комбинације својих коментара како о садржају тако и о друштвеном утицају , као и о дискурсу и формама. Неколико аутора и критичара је изразило своје мишљење да је Силићева критика била дубока, али је он увијек био отворен у дискусији о својим идејама и имао је позитиван став према читавој генерацији младих аутора омогућавајући им да се изразе у узвишеним облицима умјетности. Такође је био довољно храбар да изрази веома позитивне ноте о Горској лутњи , албанској националној епској пјесми , Ђерђа Фиште , иако је дјело у то вријеме било забрањено у Албанији, због антисловенске реторике и наратива .Жестоко критикован због тога Драго се оправдао : Не приказујем Фрашерија као човјека -националисту већ као изузетног писца и пјесника .
Током Силићијевог мандата, издавачка кућа је доживјела бум Превођени су најбоље свјетске класици књижевности са страних језика на албански . Ово повећање броја публикација је углавном због Силићевог рада на коришћењу неких од најбољих преводилаца, као што су Димитрије Пашко ( Ласгусх Порадеци) , Пашко Ђеци ,Ђон Шалаки , Велдат Кокони , Сотир Цаци , Роберт , Клио и Марко Еванђели, од којих су многи заправо били афирмисани писци и пјесници . Дјела која су преведена у том периоду укључивала су класике као што је Хомерова Илијада , која никада није у потпуности преведена на албански језик , али јепројекат Драга Силића укључивао и савремене ауторе, као што су Фјодор Михајлович Достојевски ,Лав Николајевич Толстој ,Михаил Љермонтов ,Џон Голсворти , Теодор Драјзер , Ернест Хемингвеј , Пол Елиар, Ерих Марија Рилке ,Ремарк,Шарл Бодлер ,Теофил Готје Пол Верлен .
Силић је написао неколико пјесама, као што су „Отаџбина”, „Мајка”, „Љубав”, филозофску поему „Нова пјесма за стару љубав“, коју су критичари високо овијенили због теме о миграцијама и дубокој анализи ликова. Његови радови су сакупљани и објављивани неколико пута, под старатељством његове супруге Дрите Силић ,ћерке Предсједника Православне странке и заступника-посланика Православних Влаха у Парламенту Албаније 1922-1939 .године .
Са Дритом Силић је добио двије ћерке Дарину и Лауру .
Погинуо је 13. јула 1963. летећи из Кине за Албанију, када се авион Аерофлота срушио у близини сибирског града Иркутска у Руској Федерацији . У несрећи су погинула 33 путника и чланова посаде.
Ако се за било којег пјесника, човјека од пера и духовних лира ,може рећи да је наследник бесмртног Миђенија као и руских великана Пушкина и Љермонтова , онда је то Драго Силић ,записаће “ Српски Мендела “ Академик Каплан Буровић .
Буровић ће записати и следеће :“Драго је био комплетна поетско-прозна личност за разлику од преваранта и превртљивца ,шпијуна и ништа робе Исмаила Кадареа .Кадаре је покрао Драга,јер Силић је био широка Српска душа ,бриљантног ума и бритког пера а Кара-Влах Кадаре превртљиви,примитивни дивљак из Ангелокастра.Кадаре није никакав Албанофони писац већ један обични лупеж и фалсификатор као готово сви његови идеолошки пријатељи на челу са Александром Мавројанисом алијас Енвером Хоџом -Сандром Ћорим“
Силић је и аутор прве Антологије на тлу Албаније.
