Ђорђе Аријанит Комненовић (1383–1462) је био српски великаш који је водио неколико успјешних кампања против Отоманског царства . Био је отац Донике , Скендербегове жене, као и дјед Мојсија Аријанита Комненовића. Ђорђе Аријанит је био Скендербегов савезник у оквиру Љешке лиге прије него што је напустио савез после пораза у Берату 1450. Касније се вратио. Роберт Елси наглашава да је Ђорђе Аријанит често био Скендербегов ривал. Удружио се са Напуљском краљевином 1446. године, напустио савез са Скендербегом до 1449. и удружио се са Венецијом 1456. Међутим, његова ћерка се удала за Скендербега и он је остао званично део Љешке лиге , настављајући да се успјешно бори против Османлија до његове смрти 1462.године.Османско освајање појединих дјелова сјеверног Епира унило је османски правни, политички и економски систем у земљу, утичући на све племиће и пријетећи да уништи феудални систем и аутономију племића. Ове реформе су Ђорђин одузеле велики дио моћи, али је он остао владар већ поменутих земаља, иако је био султанов вазал. Ове драстичне промјене подстакле су побуне против Османлија, чији је Ђорђе Аријанит био један од главних вођа.
У пролеће 1432. године, након што је завршена прва фаза реформи, избила је прва Љешка побуна која се проширила на већи део данашње Албаније. Прве побуне су почеле у централној Албанији када се Андреј Топија побунио против отоманске власти и поразио малу османску јединицу у планинама централног Љеша. Његова побједа је инспирисала друге главаре на побуну, посебно Аријаните. Ђорђе се у почетку плашио,за жупанију али је видео прилику да спасе властелинство које му је оставио отац. Чувши за побуне, многи непријатељи Ђорђеви , који су постали спахије , вратили су се из Једрена у Албанију. По доласку у Албанију, Ђорђе их је одмах протјерао. Он је требало да предводи оружану побуну, коју су покренули сељаци. Побуни су се придружили Драч , регион Низиније ,као и Никола Дукађиновић , на северу. Иако су Скендербега његови рођаци позвали кући када су Ђорђе Арианит Комненовић и други главари из региона између Валоне и Скадра организовали побуну, Скендербег није учинио ништа, остајући вјеран султану. Порта је одговорила слањем још војске у Албанију предвођене искусним командантима. Дањ у северној Албанији је пао, док су Топије враћене у пређашње стање. После снажног контранапада Аријанита, Османлије су убрзо поражене. Ова побједа је ојачала побуну у Сјеверном Епиру посебно у Карвелешу. Мурат II је кренуо ка Албанији и одлучио да одсједне у Серезу у Македонији , одакле је послао снаге од 10.000 људи у Албанију под Али Бегом Тепеленцом . Али-бегова војска је у зиму 1432–33. прошла тијесним долинама Шкумбина ; код Берзестеже ,а Комненовићева војска је упали у засједу османској војсци. Аријанит је посматрао и маневрисао против Османлија, истовремено охрабрујући своје људе, што је на крају довело до османског пораза. Ова побједа је додатно ојачала српску ствар и дала наду Европљанима који су се плашили велике отоманске инвазије. Византијски хроничар Халкондил је писао: „ У овој бици Аријанит Комнен је однио славну победу. “ Овим победама Ђорђе Аријанит је проширио своје области до града Манастира .
Аријанит је користио класичну тактику “ Увлачење непријатеља, припремање замке и изненадни удар. “ Аријанит је такође уништио другу војску коју је послао Али Бег, остављајући стотине мртвих у долинама од Куча све до Борича . Неуспјех другог османског похода постао је познат широм Европе, која је навикла да слуша о хришћанским поразима на Истоку. У својој трећој бици (1434), да би поново заузео Валону и Канину, Аријанит је користио бројеве, експедитивност и своју тактику. Аријанити је био познат као „заштитник слободе“ широм европских краљевстава. Током османских похода 1435. и 1436. Али-бег је заједно са Турахан-бегом извршио дјелимично потчињавање Албанаца, Аријанит се повукао у област Шкрапе и Томорице, гдје је наставио рат против Османског царства. Мурат II се осећао принуђеним да му прећутно додијели област између Шкумбина и јужно од ријеке Влосе као своје доминације и да са њим склопи примирје.
