Пише ,Дејан Бешовић,ЗНАМЕНИТИ СРБИ АЛБАНИЈЕ

Јордан Мишовић,рођен је у Скадру 1913 .г. у породици пекара Бранка Мишовића и домаћице Иване -Ике рођ.Поповић .
Јордан Мишовић, Бранко Кадић и Перлат Реџепи су афирмисани као три хероја Скадра, који су 22. јуна.1942. године погинули у Скадру борећи се у окружењу против италијанских фашистичких окупатора. Сами су Албанци њихову борбу до последње капи крви окарактерисали као „epope legjendare, një nga epizodet më heroike të Luftës sonë Nacionalçlirimtare” (Легендарна епопеја, једна од најхеројских епизода наше Народно-ослободилачке борбе”), коју су опјевали и у песми. У тој велеславној епопеји само Перлат Реџепи Албанац. Бранко Кадић (1921—1942) и Јордан Мишовић су Срби .
Непосредно по завршетку рата комунистичка влада Енвера Хоџе почела је да проглашава „мученике отаџбине“ и додељује високе титуле „Хероја народа“. Ова титула је тако названа јер су комунисти себе сматрали интернационалистима и без отаџбине. Док је број оних који су проглашени за „мученике отаџбине” био веома велики, број оних који су добили титулу „Хероја народа” био је веома мали. За то је био постављен услов: да бисте добили титулу хероја, морали сте да извршите херојски чин у рату. Додјељивање титуле хероја било је толико строго да се није давало и ускраћивало чак ни неким од најистакнутијих личности рата, као што је био случај Јордана Мишовића .
отаџбине. Разлог да се Јордану Мишовићу , којег су погубили Италијани, није дато звање „Херој народа“, јер није од почетка убијен као Бранко Кадић , већ су га живог ухватили након скока у бунар. И ако је ова титула ускраћена и није додијељена неким од познатих имена за које се говорило да су хероји и погинули у рату, узели су је неки други који су били живи, као што је већина руководства високих комуниста, почев од Енвер Хоџа. Прве живе особе које су добиле високо звање „Херој народа“, а које су је заслужиле својим доприносом у рату, били су Петар Кета и Тук Јакова. Тук Јакову је ова титула одузета касније, када је проглашен за „народног непријатеља“ и осуђен на затворску казну, док
.Петар Кета није био баш срећан, јер је после „случајне смрти“ 1966. године био сахрањен у јавности. гробље у гробљу Туфина, иако је парцела на којој почивају његови посмртни остаци, сматрана: „људи изабраних и цијењених од стране Партије“! Исто тако, комунистичка влада Енвера Хоџе је од 1948. до 1949. године додијелила високо звање „Херој народа“ појединим Југословенима који су током рата боравили у Албанији, као и неким другим људима, углавном из врха комунистичког врха. Југославије, као што је маршал Јосиф Броз Тито, који никада није био у Албанији?! Али то је оправдано доприносом Комунистичке партије Југославије, на челу са Титом, стварању Комунистичке партије Албаније, пославши своја два емисара, Душана Мугошу и Миладина Поповића „који су учествовали на оснивачком скупу 8 новембра , 1941 , као и низ партијских и војних савјетника, као што су: Светозар Вукмановић- Темпо, Ниаз Диздаревић, Велимир Стојнић .