Прота Милан Радовановић је као свршени призренски богослов у свештенички чин рукоположен 1965. године у Крагујевцу. Завршио је Богословски факултет у Београду 1968 године .Био је парох у Орашцу до 1969. године, када прелази у Београд и постаје парох Световазнесењског храма у центру Београда. Старјешина ове београдске цркве постаје 1977. године, а архијерејски намјесник врачарско-грочански 1983. године. Огромним трудом, упорношћу и стрпљењем, прота је успео да обнови Спасовданску литију коју су комунистичке власти забраниле у српској престоници после Другог светског рата,за Вазнесење године 1992 . У заслужену пензију је отишао 2007. године, а на жалост није дочекао представљање своје последње књиге о службовању у Вазнесењској цркви у центру Београда.
Овај необични Јеванђелски неимар на кога нас је упутио Епископ банатски Амфилохије Радовић ријечима : Када је Милан ту као да сам и ја .ћ,Прото Милан је цио свој вијек био је ходајуће „Јеванђеље Христово “ . Као млади студенти учили смо црквено појање у Вазнесењској цркви .
-Хајде ,хајде не певате српски напев потрудите се говорио је овај великан Цркве ,строгим гласом. На вечерњој грешите ,на јутарњој прескачезе ,Свету Литургију брате …Његова строгоћа односила се искључиво на црквени поредак-типик .После служби Прото Милан ,његошевског стаса и гласа ,претварао се у јагње Божије .
-Децо имате ли новца ? Јеси ли шта јели ? Имате ли обућу и одећу ? Какво Вам је грејање,коме фале и које књиге и скипте , интересовао се овај ,да кажем без претеривања Отац Цркве . Сатима се трудио да оне који и немају слуха подучи основама црквеног појања српског напјева . Касније би у парохијском дому ,наложио да црквењак добро загрије просторију да се промрзли огријемо ,преобујемо уз чај .Нико никада није отишао гладан кући .
Једном приликом аутор овог текста питао је почившег Проту Милана :Оче како материјално издржавате јер све што добијете од треба ,Ви нам дате ? Без имало двоумљења овај слуга Божији је рекао :Ја Вама а мени Господ . Ви сте будућност Српског народа и Цркве а ја сам на заласку земног живота и спремам се.
Као сваком младићу није ми било јасно зашто се спрема,јер као што рекох човјек његошевског стаса и гласа ,по нашем скромном мишљењу ,чинило се да је у најбољим годинама . Сваки каснији сусрет када смо постали зрели ,био је још срдачнији . Протојереј -ставрофор Милан Радовановић или Прото Мића како смо га од милоште звали ,у потоњим годинама чешће је гостовао на разним предавањима ,ртв емисијама а његовом одлучном и благом нарави знао је да разоружа и највеће непријатеље и противнике Цркве . Како је вријеме одмицало центар Београда претварао се у праву малу џунглу . Појединци су знали и да уђу у Вазнесењску Цркву и однесу новац из ње .Његово гесло било је :Деца без веронауке ,обезбожена и
обесправослављена ,под дејством алкохола и дроге чине што знају а не знају шта чине -цитирао тако Светог Петра Цетињског на чији дан је и рукоположен овај пастир добри .
-Нећу да их пријављујем полицији хоћу са њима да разговарам . Црква живи организам, Тело Христово које се не могу угасити недоличним поступцима те несрећне деце .Наш задатак је да ту децу изведемо на прави пут а не да их жигошемо .Десет заповести које је род људски добио из Руке Оца небеског, Господ наш Исус Христос сажео је у две: у љубав човека према Богу и према другом човеку. Иако, начелно, ове две заповести није тешко разумети, оне у свакодневном животу стварају много неодумица и питања. Пре свих то је питање: како их остварити. Наравно, све је много лакше објаснити кроз примере него празним теоретисањем,говорио је пун очинске бриге и љубави прото Мића .
-Често сам себи постављао питање како би на ове савремене изазове реаговали моји професори у Призренској богословији ? Како би реаговао мој духовни отац Јустин код кога сам одлазио готово сваке недеље ? Они су ми били узор у животу .Они који су живот свој посветили Цркви Српској и Светосавској .Они који су сведочили да Христос није лепи дечак из неке бајке зване Јеванђеље него живи Бог .
Земни живот Прото Милана завршио се уочи Савин-дана 2023 .г. Тог трена Пастир добри и скромни слуга Христов преселио се у Небеску Србију гдје ће са онима које је много волио дочекати Васкрсење мртвих .
Ми му овом кратком причом изражавамо небо-земну захвалност уз једини вјечни и словесни поздрав
Христос воскресе оче Милане . Чекај нас и ми ћемо се сигурно срести .