Анђелина Комненовић је кћерка српског великаша Ђорђа Аријанита Комненовића . Рођена је у Албанији у граду Берат око 1440. године. У родитељском дому је стекла одлично образовање и васпитање. Љубав према књизи испољила је још у раној младости, о чему свједоче и трагови њене библиотеке у манастиру Крушедолу. Запис епископа Висариона наводи његове ријечи да је ’’радознала, лијепа и мудра жена која је гајила велику љубав према књигама’’.Аријанити су били угледна хришћанска породица која је имала истакнуте предводнике у борби против Турака.
Стефан се након свргавања са престола склонио код своје сестре Катарине на њеном имању у Крајини , одакле је, преко Дубровника стигао у Берат (Стари Београд ) гдје је и упознао Анђелину.
За слијепог Стефана, изгнаног српског деспота, се удала новембра 1460. или 1461. године у Скадру.Вјенчали су се у Цркви Светог Јована Крститеља (Рашког) у Кули Рашкој . У Албанији су остали кратко вријеме на Скендербеговом имању, док им се није родио први син Ђорђе. Годину дана касније (1461.) напустили су Албанију и по препоруци Скендербега, Ангелининог зета, отишли у Италију, прво у Венецију, а потом се настањују у Фурланију у стари замак Београд на ријеци Таљаменто који је Стефан, заједно са својом сестром Катарином купио 1465. године од горичког грофа Леонарда. Ту су провери више од 10 година, одгајајући синове Ђорђа и Јована, касније деспоте и ћерку Марију. Иако је његов отац Ђурађ Бранковић био један од најбогатијих људи у Србији у то вријеме деспот Стефан и Ађгелина су живјели сиромашно.Деспот Стефан је умро 9. октобра 1476. године, а Анђелина остаје још неко време са дјецом у замак Београду (Берату) . Убрзо се обратила за помоћ цару Фридриху III од кога је добила замак Вајтерсфелд у Штајерској, гдје је неко вријеме живјела са дјецом. Тамо удаје и ћерку Марију 1485. године, уз царево посредовање, за Бонифација од Моферата, потомка византијских Палеолога.
Убрзо након тога Анђелини стиже позив мађарског краља Матије Корвина да син Ђорђе преузме достојанство српског деспота. Анђелина је кренула са двојицом синова преко Беча и Будима за Срем. Са моштима свога мужа је у Срем стигла фебруара 1486. године. Прво станиште било јој је Купиново, гдје је убрзо подигла цркву Светог апостола Луке и положила у њу мошти свога мужа, а подиже и манастир Обед.
У престоном Купинову се син Ђорђе замонашује и добија монашко име Максим, а други син Јован преузима деспотску титулу. Пар година касније, тачније 10. децембра 1502. године деспот Јован умире. Након тога нови деспот постаје Иваниш Бериславић из старе крајишке великашке породице, а Анђелина и Максим губе посједе, након чега су принуђени да напусте Угарску. Након тога на кратко одлазе у Влашку, а већ 1509. године се враћају у Срем где уз помоћ својих рођака Јакшића и влашког војводе Њагоја 1512. године подижу манастир Крушедол где сахрањују мошти деспота Стефана и сина Јована. Ту је сахрањен и Максим који умире 1516. године.
Анђелина умире четири године касније, 30. јула 1520.године и сахрањују је прво у њеном манастиру Сретењу, а касније се мошти пребацују у Крушедолски манастир.
Не постоји тачна информација када се Анђелина замонашила, али се зна да је упркос сиромаштву била ктиторка већег броја манастира.
