Житије преподобне Ангелине написано је врло рано; једно је сачувано у Минеју за јули – рукопису из 16. вијека. То Житије превео је на савремени српски језик епископ Митрофан Шевић. Исто Житије преподобне Ангелине налази се у Римничком и Московском Србљаку, док је у Београдском Србљаку њено пролошко Житије нешто другачије.
Служба преподобној Ангелини такође је рано састављена и налази се у сва три Србљака под 30. јулом, датумом њене смрти. Кроз цијелу Службу Ангелина се ословљава као мати, преподобна, преблажена, присноблажена, достоблажена и блажена. Химограф јој није саставио посебан тропар, већ је, с обзиром на њен тежак и мученички живот, позајмио тропар од Теодоре, хришћанске подвижнице из 5. вијека. У Служби се истиче да је мушки, у смислу издржљивости, провела свој живот иако је била жена. Наглашено је да поклоници стоје око њених моштију као некада око ковчега Старог завета и да њене мошти исцељују. Химнограф позива: „Приђите у нови Израиљ, и све околне земље и градови заједно збор саставивши на спомен преподобне матере наше Ангелине, радосном душом и срцем божанствену гробницу њену обгрлимо, благодат исцељења примајући.“ Кроз Службу преподобне Ангелине, исказане су и њене хришћанске врлине: чистота подвижничког живота, безгранично милосрђе, стрпљивост и мудрост, оданост супруге и пожртвованост мајке, јер „сву себе предала јеси Богу“. Преподобна Ангелина помиње се и у Служби њеног сина – светог Јована – и у Заједничкој служби свим светим Бранковићима од крушедолског монаха Јована из 16. вијека.
Култ преподобне мајке Ангелине рано је изграђен. Повод томе је њен тежак живот; надживјела је мужа, оба сина и кћер Мару. Три пута је преносила мошти свога мужа – светог Стефана Слијепог – и два пута сина, и то у великој оскудици. За њихове кивоте везла је златним и сребрним нитима прекриваче.
У Купинову, близу цркве Светога Луке, све до 1930. године постојала је црква посвећена Преподобној мати Ангелини. Тома Вучић Перишић подигао је 1858. године у селу Закути (Гружа) цркву посвећену Мајци Ангелини. Лик преподобне Ангелине налази се на свим иконама светих Бранковића. Приказана је у црној схимничкој ризи као монахиња, са крстом у десној руци. На зидним сликама мати Ангелина приказана је у Ривцу, на јужном зиду, затим Нередину, Боковцу, Голубинцима, Јасенову, Уљми, Руменки, Каћу, Саборној цркви у Београду, припрати Пећке патријаршије, у главној цркви манастира Хиландара, припрати Саборне цркве у Шапцу. У манастиру Клисури њен лик насликан је у јужној пјевници. На иконама преподобна Ангелина приказана је у Марадику, рад Јована Орфелина 1776. године; Српској Црњи, рад Ђуре Јакшића 1853. године; Саборној цркви у Вршцу, рад Паје Јовановића; Остојићеву, рад Душана Алексића 1871/72. године. У Парти и Радојеву представљена је на пјевницама заједно са осталим Србима. Икона Мајке Ангелине налази се још у Кулпину, Чуругу, Старом Бечеју, цркви Светитеља Николаја на Новом Гробљу у Београду, затим у Малом Бечкереку (Румунија) и Араду. Графичка представа са њеним ликом налази се у Римничком Србљаку испред њене Службе. По овом предлошку урађена је једна икона за манастир Пакру, која се сада налази у Музеју Српске православне цркве у Београду.Као и на фрескама, Ангелина је на иконама најчешће приказивана заједно са Стефаном, Јованом и Максимом.Обимно и свеобухватно Житије мати Ангелине објавио је Архимандрит Јустин Поповић 1974 .године уз помоћ професора карловачке богословије Проте Василија Ј.Ивошевића ,који је написао пјесму Мајки Ангелини ,као и богослужбену молитву .
