Пише :Дејан Бешовић Срби на Балкану -Црна Гора (269)Паштровска територија препуна је остатака значајних траговасакралног карактера,иако се оправдано претпоставља да има јошоваквих локалитета који чекају да буду откривени и ваљано истражени.На овој територији,као и на ширем потезу Приморја,најмање су познати сакрални објекти из праисторијских епоха и из доба антике.Упркос томе,зна се да су на више мјеста дуж обале лоцирани сакрални простори тумули или гомиле,односно гробне конструкције за мањи број покојника,на посебно бираним позицијама и вишимкотама које доминирају у овом предјелу,састављене од већи комада камена,прекривених земљом,која се временом спрала и оголила камен-љуштуру.За ту мула се у књижевности наводи да су могли бити„све-“или ништа “,с обзиром на додатне налазе на„истакнутим“мјестимаи да су са поједним гробом“.Неки од тумула у Паштровићима суна:Судином Брду,Шкаљези,Вељојгомили,Личаку,Плату,изнадКансина,Иванчевој њиви,Новосељу,Почмину,Доловима,Мијовића кршу и Вјетернику,а регистровано их је знатно више.Међутим,нити један није археолошки истражен.И ако досада у Паштровићима нијесу пронађени остаци сакралнихобјеката из античког-грчког,хеленистичког и римског периода,упркос одређеним претпоставкама које указују на њихово постојање,на територији садашње Црно Горе знамо за неколико оваквих грађевина из времена управе Римског царства,на прелазу старе у новуеру.Међу њима се издвајају они у Доклеи-Дукљи- Диоклитији код Подгорице,сигама у Бјелопавлићима,Рисну у Боки Которској,и околини,као иједан чије се постојање претпоставља,али још није научно потврђено, као напримјер,оно у Мартинићима (Бјелопавлићи),у Бару или Будви.Постоји предање,у каснијим временима забиљежено ,које указују на то да су се и у самим Паштровићима налазили храмови и у доба антике.Конкретно,помиње се пагански храм на мјесту данашњег манастира Режевићи,и у истоименом селу на стрмом узвишењу западноод Петровца на Мору.Међутим,и ако је на више локалитета у ЦрнојГори познато да је чување традиције култног мјеста и након слома.паганства трајало кроз континуитет подизање хришћанских храмована местима бивствовања античких,као и да су православни духовни центри неријетко подизани управо на„наслијеђеним“култним мјестима“,које сјећање народапозиционирају„стародоба“,ипак још нијеутврђен континуитет евентуално античке зграде сакралног имена у Режевићима са црквом Успења Богородичиног,касније подигнутепо предању 1226. године.када је,пролазећи кроз Паштровиће,српски краљ Стефан Првовјенчани наложио да се она изгради.Антички гробови и грађевине помињу се и у контексту локације манастира Градишта у Буљарици,али још увијек њихово постојање није потврђено.На археолошком локалитету Мириште у центеу Петровца ,са остацима приватне виле већих димензија,чији доњи културни слојеви датирају најкасније до краја 2 вијека нове ере,подни полихроми мозаици са фигуралним и геометријским представама,настали током касније антике,садрже одређене мотиве:три рибе са једномглавом,винова лоза и мотив тзв.укрштених хљебова–које историчарка умјетности ЛуцијаЂурашковић, везује за ране знакове хришћанске умјетности: „пример је симбиоза касно античке и ранохришћанскеуметничке традиције,те означава и исто почетак ранохришћанскеумјетности код нас. Петровачки мозаик,уз ранохришћански мозаик из будванске базилике,сигурни смо,представља једно однајзначајнијих свједочанства о временима о коме нам историја,кадаје ријеч о нашем простору,није оставила нарочити број материјалних доказа,док у ликовној умјетности указују на слику која ће се расцвјетати у средњовјековној хришћанској умјетности.“Постоје и нешто другачија мишљења о представама са Петровачких касно античких мозаика,патако„мотив“рибе и начин на који су је данас археолози повезали са већ споменутом композицијом .
(наставиће се)