Један веома важан млетачки магистрат, који су сачињавали тројица синдика -инквизитора,долазио је с времена на вријеме и у Далмацију.Његова је дужност била да контролише администрацију и да спрјечава разне злоупотребе.Овај магистрат амбулантног карактера од 1749.године је дуже времена провео у Далмацији и Боки Которској и том приликом је био веома активан,што се закључује и из многобројних његових тада доношених одлука, које се чувају у Државном архиву у Котору.Одлуке које је овај магистрат доносио за вријеме своје мисије у Далмацији и Боки биле су интестиране овако:”Noi (имена тројице синдика-инквизитора), per la Serenissima Repubblica di Venecia etc., sindici inquisitori in Dalmazia e Albania.“Неке његове одлуке општијег и значајнијег карактера требале су постићи и сагласност Сената.Задржавши се овом приликом дуже него обично у нашим крајевима,синдици-инквизитори су били у могућности не само да врше контролу администрације,већ и да боље сагледају начин живота наших људи.Од свега онога што су синдици-инквизитори за вријеме ове своје мисије код нас пронашли и одлучили,на овом мјесту само је од интереса њихова одлука од 10. маја 1749, коју су, пошто је исту одобрио Сенат својим декретом од 16.јула те године, објавили путем прогласа на италијанском и српском језику.Овдје доносимо само наш текст који гласи:„Ми, Хуан Лоредан, Никола Еризо Пети и Себастијан Молин, од стране заједничке млетачке владе, судимо инквизицији у Далмацији и Албанији.Гозбе и сопри, које се чине у име Христово, на новим мисама, током празника, мирних празника, година, седмица, кермина, служења Нове године, давања данка, доказују се као знак злобе и љености; погледи сиромашних падају на сиромаштво сиромашних, а коријени остају без коријена, јер ће у једном дану уништити човјека чим га и сва доживљена зла ухвате; и губећи разум у вину, опијајући се и пијући смирну, без смирне, подстичу мржњу, подстичу освету, затим раздор, тугу, убиство и рушење непожељних кућа.Знајући све ове неспорне ствари, ми, уз помоћ нашег суда, којим, по великом ауторитету економског Кнеза, имамо моћ да се одупремо сваком злу и тражимо сваку корист за народ ових држава , размотривши и одлучивши се о неопходној и корисној одредби, желећи да на сваки начин укинемо штетни устаљени обичај, јасно обавјештавамо овом Наредбом.“ Даље ова наредба налаже “ Забрањено је у сваком граду и сваком селу служити људе у част празника и славе Светог и Светог Имена, тако да на дан свог Светог и Светог Имена нико не сме да позива к себи, нити да прима на ручак, нити у посету, нити на вечеру, нити рођаке нити пријатеље, него да руча са својим изабраницима (!) Бог је одредио.У даљем тексту на глагољици ,коју изворно досимо синдик- провидур пише : Zabragnuje se po isti nacin Skup i Sabranje Gliudih, koje se cini za gisti i pitti u dan goda martvih, moguchi samo blixni rođazi koi, i koi od kuchie kada primine rodjak dochi na xalovanje i sprovod za utisciti razgovorom xive, a ne za nadodavati xalost verhu xalosti, pogivsci xalechi martvoga (jes)tvo živih…. и заповеђено је да за вријеме новогодишње мисе, гозбе и… само блиски сродници, а не пријатељи, могу доћи на гозбу на сам (дан новогодишње) мисе, гозбе и мира, а не другим данима, и тако са радошћу и… доживљава се сједињена корист, избегавајући и не расипајући узрок туге, што је супротно заповести Божјој.Синдик даље каже ( доносимо пречишћен интегрални текст):Buduchi svetkovine postavgliene za slaviti Boga i gnegove Svete i videchi da Blagdani posvechieni na slavu Boxiu i nа ciast Svetih obrachiaju se na pianstvo i poxerlost, igru i smutgnu prid istom zarkvom u koju se svetkuje; cichia toga zabragnuje se da nitko ne ima nositi na prodaju k’ mistu gdi se cini Svetkovina ni vina, ni rakie, ni drugoga pitja, ni gizbine; ni zakoimu drago -uzrok sustaviti se u istih mistih za gisti i piti;nego pomolivsci se u zarkvi, i opravivsci svoja duhovna diella ima se smirom vratiti svak svojoj kuchi “ ?¹Кад год неко, било за себе или за друге, или продајом на фестивалима,или на путу, или у приватним кућама, носи или дистрибуира вино или друго пиће и жестоко пиће,због губитка истог, биће строго кажњен, бичевањем, затвором, галијом и другим казнама по нахођењу Правде.Ко год приступи ономе што је одозго наређено у Свето Име, на дан Свете, Године, Празника, Мира, Седмог, Крста, Нове мисе и празника, због горе поменутих физичких казни, биће осуђен на двадесет пет гроша.Овим се наређује да пуковник, наредник, сеоски капетан, харамбапе и сви старјешине региона, по првом саслушаном извештају да је неко поступио на најозбиљнији начин у горе поменутим приликама кршећи наредбу, што прије обавијесте команданта градова којима су потчињени, који ће у то време издати потребна наређења бандурима и серексанима да подигну поменуту казну од двадесет пет гроша, од чега ће се казна давати ономе ко ју је објавио, а казна бандури или серексану који је подигне; сахрањени биће праћени правдом да би се изрекле друге достојне казне из горе поменутих извора , узимајући у обзир природу злочина и подносиоца захтева и захтев.И да би се ова наша општа заповијест обзнанила свима, она ће бити штампана, објављена и послата свуда са наређењима свим градским заповједницима, парохијским свештеницима,пуковницима, наредницима и другим вођама да је јавно објаве и објаве свуда, и у мјери у којој је свакоме прикладно да је се у потпуности придржава.Дан инквизиције рођен у Задру 10. маја 1749. Иван Лоредан, судија инквизиције Никола Ерицио Пети, судија инквизиције Себастијан Молин, судија инквизиције„Миховио Бонцио, нотар инквизитора.“ Послије упоредо датог текста на италијанском и српском језику, слиједи клаузула:”Adi 16. luglio 1794. approvata condecreto dell’ eccellentissimo Senato”, која до сада није дата у преводу.С обзиром на дубоку укоријењеност обичаја и навика код наших људи, ова наредба тројице синдика-инквизитора није могла бити ефикасна и поред тога што је предвиђала строге санкције. Зато he поједини млетачки виши функционери c времена на вријеме доносити нове наредбе и предвиђати друге и строжије санкције у исту сврху.Генерални провидур за Далмацију и Боку, Франческо Гримани, већ 10. децембра 1751. године објављује ову своју одлуку:”С обзиром да се већи број убистава дешава на славама и састанцима “Влаха”, које одржавају и у приватним кућама под изговором да славе празник оног свеца кога држе за заштитника свога дома, или приликом одржавања младих миса, посмртних свечаности и умирања, када се слављење претвара у прождрљивост и пјанчевање, те, пошто се изгуби разум, дешавају се често врло незгодне ствари које нарушавају мир поданика и изазивају друге веома опасне посљедице, а да би се отклониле злоупотребе и да би се угасио пламен који, гутајући животе и иметак поданика, постаје узроком уништења многих породица и знатног оштећења интереса Млетачке републике – одлучили смо да наредимо да, пошто су већ биле од наших пресвијетлих претходника из здравствених разлога забрањене славе и скупови у селима, оживљавајући ову забрану…” У наставку ове наредбе генерални провидур изричито забрањује продају вина у близини цркава и нарочито подвлачи забрану одржавања “ приватних” састанака. Међу уопштеним казненим одредбама има једна тачно одређена: 18 мјесеци веслања на галији сваком главару села у коме би дошло до повреде горњих одредаба. Иста санкција ћe ce примјењивати и према сваком појединцу који би било у чему повриједио ову наредбу генералног провидура.Иако су се млетачке наредбе обнављале и допуњале, у неким нашим крајевима упорно је остајало све по старом.
(наставниће се )