Таман када сам се спремао да идем из Скадра у Тирану покушавајући да саберем растурено и помогнем немоћним Србима ,обавијести ме један угледни српски историчар да ме Илија Петровић-Иџо Врана поново прозива. Како на први текст објављен у више српских портала ,нисам хтио да одговарам поштару Илији Петровићу-Врани из Косора-Кучи (како га препознају у Кучима ) ,чувеном „Србину потомку Скендербега „,бившем министру бивше државе Републике Српске ,бившем Југословену ,бившем директору бивше поште у Новом Саду користим ову прилику да се осврнем на нетачности и историјске небулозе овог жилавог старкеље ,развијеног полемичног духа,и „обожаваоца “ псевдо- историје
- У првом тексту о Академику Каплану Буровић Петровић из своје удобне новосадске фотеље критикује Академика Каплана Буровића ,Српског Менделу 20 .вијека ,који му не може одговорити а који је за разлику од дрског и поквареног (а објаснићу и зашто то пишем )33 године провео у Албанском логору.Из тог логора историјски и научно је доказао да Албанци нису Илири ,а живот му је свакодневно видио о концу.Петровић манирима искусног Илира критикује ,попут многих других Каплана Буровића без иједног аргумента a узгред покушава да оспори и моје знање .Кренимо редом да разложимо Илијин пашквилни бућкуриш ;Илија Петровић каже :
Да Дејана Бешовића питамо какве везе има “припрема за ослобођење Скадра” с оних осамдесетак преосталих редова његовога текста,или обрнуто,тешко да би то он и себи умео објаснити.Но,да би “оправдао” ту тешкоћу, он је, збрда-здола, напластио гомилу података,у уверењу да што је компликованије, прича ће му за толико бити учевнија“. Колико је учевна наша прича није ваљда позван да свједочи Илија Врана , већ наставно научно веће Београдског универзитета или је Илија Врана савјест Српског народа ?! Нека Илија поново прочита текст да нешто сазна и научи .У даљем тексту Илија нам препричава понашену и лоше преведену књигу Марина Барлетија па каже :А да би се необавештеним читаоцима најлакше могао натурити утисак о вредности наводних арбанашких културних достигнућа, арбанашки књижевник Исмаил Кадаре (1936) написао је да, ако би требало тражити књигу достојну израза монументално дело, “било би тешко наћи бољи пример од Барлетијеве Опсаде Скадра”.
Петровић не само да је самоуки полуписмени човјек већ је далеко свјетлосним годинама од историје и њених помоћних наука .Н
Морамо напоменути Петровићу и разним псевдо -историчарима да се историја као наука служи поменутим помоћним историјским наукама :
– Хронологијом – наука о рачунању времена
Кодикологија – проучавањем књиге као материјалног историјског извора
Дипломатиком – која проучава документа и повеље
Епиграфиком -која проучава натписе на тврдим материјалима и споменицима
Фалеристиком – која проучава ордење
Нумизматиком -која проучава стари новац обије врсте
Палеографијом – која проучава писане остатке на меким материјалима
Хералдиком – проучава грбове и грбове на њима
Генеалогијијом – наука о поријеклу имена људи, животиња и слично
Филателијом – која проучава поштанске марке
Сигилографијом – која проучава печате
Топономастиком – проучава старе топониме
Статистиком – науком о прикупљању, организацији и интерпретацији (историјских) података
Метрологија – која проучава старе мјерне јединице
Филигранологија -која проучава водене знакове .
Петровић даље каже :
За добронамерни научни свет – Епирци су Илири, Илири су Срби а Барлетијеви грчки савременици нису сматрани Епирцима. Епирска деспотовина којом су током друге половине 14. века управљали Немањићи, настала је после крсташког упада у Цариград, односно Константинопољ (1204) и граничила се са србском државом Рашком. Данашњи Епир, у око две трећине грчки а у оном преосталом делу арбанашки, простире се до Валонског залива, на југу данашње Арбаније“
Истине ради цитираћемо Марина Барлетија у изворном тексту па научна јавност нека процијени дали он спомиње или не Србе :
-Serbi Skutari defenderunt. De nomine Serbico reticere non debemus, immo annuntiamus Skutari esse originis Slavicae „Опсада Скадра “ стр 44 .
Дакле о Италијанима и Итало поријеклу Барлетија ни ријечи .
Овдје се Илија Петровић ломи у психичком смислу па оптужује Барлетија да је Барлети кривац што су Срби одустали од свог српства у својој престоници Скадру . Овдје је Петровић неодређен ,крајње изгубљен ,површан и дементан.Петровић даље наставља да цитира Јована И .Деретића који ће устврдити да су „Срби народ најстарији “ што како записаше Академици проф др . Милош Благојевић а прије њега и Академик Никола Вулић -Врачанин нема везе са реалношћу .Петровић који крене добро,који износи историјске чињенице,нагло се изгуби у небулозама свога жреца и идола Јована И. Деретића а онда Илија пропадне у „црну рупу “ квази историје и новопаганизма пожељевши да пренебрегнемо како историју Старог вијека тако и историју Светог Писма Старог Завјета. Израиљ,Илија Петровићу .Не онај лихварски Херцловски,ционистички ,већ Израиљ= Богоизабраник Аврама Исака ,Јакова те пророка Мојсија „који свијетли народима у слави „а коме се диве и највећи противници савременог Израела .Израиљ у коме се рађа Пресвета Богородица.Петровић даље цитира а кога би другог до свог идола Деретића „Данашњи Арбанаси,незаинтересовани за браниоце а срећни што се Барлети нашао међу преживелима, кажу да је он побегао у Италију где ће постати стручњак за историју, класичне књижевности и латински језик.Турски извори, пак, сведоче да су победници масакрирали скадарске браниоце, тако да су јаруге у најближој околини града биле пуне лешева „,Западна Србија :Кратки историјски преглед, Чикаго 1995,стр.114, читамо да је победницима командовао турски војсковођа Балша паша, потурчени српски племић из кнежевске куће Балшића, онај који ће наредне године похарати Далмацију а 1481. “преселити се” у Италију и започети с њеним освајањем“Логичким испада да је ту на лицу мјеста приликом пада Скадра био Деретић а не хроничар и историчар Марин Барлети па нам Петровић „конспиративно сугерише „да више вјерујемо фантазмогоричару илузионисти и етноцентрику лажном -историчару Деретићу ( тако се поменути представља и поноси се тиме )него оном који је присутан на лицу мјеста .Овдје нас као и безброј пута раније Илија Петровић запљускује научно-фантастичним чињеницама .Да подсјетимо читаоце колико је научна фантастика као умјетнички жанр који обрађује разне опште људске ситуације смјештене у замишљену реалност -иреалност која се темељи на данас знаним научним подацима за разлику од жанра тзв. „чисте” или научне фантастике у ширем смислу која се не темељи на науци ,опасна по историјску науку . Границе жанра нису јасно дефинисане као ни границе поджанрова. Илију Петровића -Врану ,већ сам једном опоменуо да престане да ми сугерише стари које не познаје ,чак му се извинивши што полемишем са њим у његовим дубоким годинама .Тај пизмави старац( у међувремену сазадох да је радикални демократа ) најбоље познају Кучи.
Због чега су му дали име Илија Врана ,наставио је своје бестијално пљување ,што ни Илији нити било коме нећу толерисати .После 30 редака са којим се Петровић у потпуности слаже са аутором овог текста исти се поново губи па ће снажно закључити из церебелума -малог мозга :
По свему што је у претходним редовима речено, може се без икаквог двоумљења рећи да су Арбанаси, данас, србско племе (коме је говорни језик арбанашки. Савременим Арбанасима, и онима који не знају ко су и онима који не желе да признају ко су, може се признати да воде порекло од Илира, Трачана или Дарданаца, или од било ког другог србског племена са Хелмског полуострва, само онолико колико се Србима призна да је неко од “одабраних” племена србско“
Због оваквиих и сличних. тврдњи аутор је и насловио овај текст горњим насловом ,не да би повриједио Илију Врану уједно питајући њега разне „Илије „: Којим језиком причају Арбанаси и на коме језику се Срби споразумијевају са Арбанасима ? Можда на есперанту ? Можда на енглеском или италијанском .На којем језику су говорили Малисори из четри нахије до појаве Фан Нолија ?Петровић показује не само крајње непознавање историјске науке већ лута и у лингвистици заборављајући ,да је одлика једног народа истовјетни разумљиви језик. Смушени дрски старац Илија покушава да смути и историјску науку као и читаоце сајтова а за крај његове пашквиле и цитира извјесног правника и инжењера из Скадра и цитира његове ријечи што код аутора изазива крајње сажаљење према Илији Петровићу-Врани ,што сам у једној електронској преписци и рекао овом злонамјернику .Овако овај времешни Кучки неписмењак ,који се боде падежима као Паун Усов са Пуном Радовановим ,с правом можемо рећи неутемељено и незнавено кокодаче са удобне фотеље цитирајући све и свакога нехронолошки и неисторијски не би ли нас убиједио у своју „научну причу“ .Срећа па Илију и његовог жреца Јована И Деретића нико не слуша као ни Илијине произвољности о њемачком наметању Србима -Српске историје .Петровић је иза кулиса веома храбар . Тако аутору овог текста ,ова стара Врана у електронском писму пише „Момче незнавено,
Кад научиш да пишеш, јави се. Овако, ни сам не знаш чему ти служи оно што се код нормалног света зове глава“ …Жалиш Каплана што не може одговорити – пошто си кепец у свему, не знаш да ми он није умео одговорити ни док је био жив. Истина, одговарао је којекаквим глупостима без икакве везе са начетом причом – исто овако као што ти чиниш.
-Не знаш ни сам због чега си помињао потомке Скендербегове, мањ ако не верујеш у Бранковиће братоношке.
Кунеш се и у „знања“ некакве антисрбске званичне историјске науке засноване на „критичкој“ Руварчевој „науци“, а не знаш, јади те не знали, да је озивање на неке наставне „факторе“ из Београда обична беспослица – те само да се тамо дају докторске титуле и за незнање, већ се тако школују и лица која имају за циљ да затру србску националну духовност…Илија ће завршити својим научним тезама „Да се врнеш у Сеоштицу и дадну ти двије овце да чуваш – једну би изгубио, али би ти од ње остало барем оно „ме“ на крају твоје електронске адресе. Од садашењег ајвана, али и будућег, друго се не може ни очекивати.
Привали ту и мучи“
Заборавља Илија Машанов да сам провјерио ко је он ?! Титов Анти-српски подрешепаш -штафеташ ,атеистичка ништа роба и лажни- историчар.Једном ријечју лош човјек .
Обећавам Илији и осталим „Илијама“ да ћу по оној Његошевог „и чувај му образ ка’ он Теби увијек бити спреман да пером и не само пером одговорим сваком ко покуша да на овакав начин комуницира самном
За крај : Поносан сам на своје братоношко поријекло и својих четри Света Бранковића чији сам потомак као и на свог биолошког чукунђеда Пауна Радованова ,не који је показао ко су били ,јесу и биће Братоножићи ,коме припадају и чији су . Уједно честитам свима Светог Саву српску славу похвалу рода нашега .