У својој јучерашњој изјави Трамп се потврдио као један од традиционалних америчких „креативних тумача историје“, утврдивши да је „Русија (чији народ он наводно много воли) помогла САД да побиједи у Другом свјетском рату, изгубивши скоро 60 милиона људи током тог рата“.
Историјски гледано, такве тврдње су двоструко нетачне. С једне стране, руски губици (прецизније – совјетски) јесу били убједљиво највећи, али ипак макар двоструко мањи од бројке коју креативни Трамп износи. С друге стране, Русија (тј. СССР) није „помогла“, већ је имала првенствену, пресудну, одлучујућу улогу у обарању нацизма и у побједи у Другом свјетском рату. Други – попут САД и Енглеске – имали су значајну улогу и много су помогли, али њихово учешће свакако није било одлучујуће (што казује и податак о броју руских жртава, као и Њемачке која је на Источном фронту изгубила девет десетина војних ресурса у људству).
Но, од ових повијесних непрецизности интересантнији је други дио изјаве новоизабраног америчког предсједника, тј. његове пријетње Руској Федерацији. Трамп је истакао да, уколико ускоро не буде постигнут договор о окончању рата у Украјини, он ће бити принуђен да „Русији уведе нове порезе, царине и санкције“. Тј, Трамп је најавио настављање антируских политика претходне администрације, које је током предизборне кампање исмијавао и обесмишљавао. Постоје два тумачења за јучерашњу Трампову пријетњу Русији.
Прво тумачење је да таква пријетња није искрена, тј. да је лажна и намијењена искључиво америчком јавном мњењу. Односно, Трамп припрема домаћу јавност за ситуацију у којој ће руска војна побједа – у сукобу са колективним Западом на тлу Украјине – бити формализована мировним споразумом, који ће он прогласити „америчким планом у оквиру којег је руска страна учинила значајне уступке“. У оквиру таквог тумачења, Трамп је свјестан да у реалности не може довести у питање руску побједу, али домаћој јавности „продаје“ причу о „болним компромисима које ће Руси прихватити“. Ипак, он зна да ће у било којем развоју ситуације Путин инсистирати – не само на територијама које тренутно контролише – већ на укупним територијама Крима и четири региона који су ушли у састав Руске Федерације (тј. Донбаса и Новорусије). Осим тога, Русија ће инсистирати на забрани уласка Украјине у НАТО, а можда и на још неким стварима и територијама. Јер, Русија тренутно наступа са позиције силе и такву њену позицију засигурно не може угрозити било чија поновљена банална реторика о „увођењу санкција“. Па, ни Трампова.
Друго тумачење Трампових пријетњи је у потпуности различито од претходног. Наиме, у оквиру таквог тумачења, Трамп би заиста негирао све своје предизборне ставове и – опијен својом гордошћу и ароганцијом – унаприједио и појачао ратоборне политике претходне администрације, настављајући са бесконачним наоружавањем украјинског режима и са бесмисленим санкцијама Русији. У том случају, он би био у илузији да са Путином може разговарати с позиције силе. Таква илузија може имати деструктивне ефекте.
Мишљења сам да је прво тумачење ближе истини. У супротном, присуствоваћемо наставку рата у Украјини, који ће донијети додатна разарања и људске патње, али ни у ком случају неће промијенити исход сукоба. Једноставно – највећа свјетска држава и највећа нуклеарна сила не може бити поражена у свом дворишту. То је теоретски немогуће.
