И ево данас, на Косову се наставља та страшна драма. Није случајно Петар II Петровић Његош, Митрополит Црне Горе и Брда, записао оне ријечи: ,,Ој, Косово, грдно судилиште, насред тебе Содом запушио!” Као да је предвидио и гледао оно што ће се догодити 1999. године и што се данас догађа са Косовом. Дакле, иако је Косово непрекидно поље битака и ратова, несрећа и страдања, бјежаније, до ове најновије бјежаније са Косова, Дечани су остали непоколебиви! Ниједан камен није обијен од њих, од 1336. године, када су завршени Дечани и то је једно од чуда Божијих!
Ено Дечани какви су били, какви су саграђени у првој половини 14. вијека, ево и данас тако стоје узвишени, величанствени, стреме небесима, сабирају метохијску област око себе и, кроз вијекове, сабирају душе жедне и гладне живога Бога и Његове истине. Сабирају Дечани, сабирају и данас и сабираће, како је то Бог одредио, до краја свијета и вијека. Како то објаснити? Многи други храмови су настрадали и били су порушени, па и у новије вријеме преко сто педесет храмова и манастира је порушено. А Дечани? Ено их стоје, чудесни и лијепи.