On jeste “tvrđi” Srbin u odnosu na neke ranije premijere i političare koji su se pominjali u užem krugu za mandatara, ali jamačno je upravo ta činjenica bila jedna od ključnih da predsednik Vučić da mandat upravo Vučeviću jer ne sledi nam med i mleko već veliki pritisci i oštra borba za nacionalne interese
Predsednik države Aleksandar Vučić pre nekoliko dana povukao je logičan, racionalan i optimalan potez na srpskoj političkoj šahovskoj tabli predloživši Miloša Vučeevića za mandatara nove vlade Srbije.
Notorna je činjenica da je Vučević prošao sve stepenike na političkoj lestvici demonstrirajući na svakoj od njih angažovanost, pregalaštvo, nepresušnu energiju, radeći uvek vredno kao mrav uz srčanost i petlju bez kojih se u politici ne mogu igrati velike uloge.
Došavši na mesto gradonačelnika Novog Sada zaustavio je endemsku korupciju koja se zapatila za vakta prethodnog režima kada su nestajali čitavi bulevari, milionska sredstva i investitori… Pusta industrijska zona i zakatančene fabrike kao crna slika Novog Sada zamenjena je otvaranjem novih fabrika u kojima koru hleba zarađuju ljudi najrazličitijih obrazovnih profila. Novi Sad prestao je da bude središnja tačka nekakve državolike Vojvodine koju su negovale prethodne pokrajinske strukture radeći kontinuirano na stazi, nekad puzajućeg, a nekad otvorenog separatizma. Za vreme njegovog mandata Novi Sad je osvojio dve prestižne titule, Evropsku prestonicu kulture i Evropsku prestonicu mladih.
Godine provedene na čelu Novog Sada, Vučević je iskoristio da radi na sebi i da se isprofiliše kao ozbiljan političar, prvoligaš, koji je odan nacionalnim interesima bez ostatka ali istovremeno ima i demokratski habitus, imajući sluha za političke neistomišljenike kada oni pokažu minimum volje za saradnjom i kooperativnošću. Tako će, recimo, ostvariti odličnu saradnju sa prvacima LSV-a u Novom Sadu kada su odlučili da učestvuju u vlasti. Ambasadori zapadnih zemalja nakon razgovora sa njim odlazili su ne sumnjajući u demokratski habitus i tolerantnost gradonačelnika Novog Sada.
Vreme koje je proveo na čelu ministarstva odbrane potvrdilo je da se radi o zrelom političaru čeličnih živaca koji u izuzetno teškim prilikama za Srbiju i Srbe na Kosovu i Metohiji ne povlači ishitrene poteze kojima bi otežao svojoj zemlji ali istovremeno ima kuraži da naglasi da srpska vojska neće dozvoliti pogrome kakvih smo u prošlosti bili svedoci.
Vaspitan i podizan u uglednoj građanskoj porodici od oca Zorana i majke Gordane upio je i usvojio najbolje od otresitosti i temperamenta Kuča i ravničarske mirnoće,staloženosti i odmerenosti. On jeste “tvrđi” Srbin u odnosu na neke ranije premijere i političare koji su se pominjali u užem krugu za mandatara, ali jamačno je upravo ta činjenica bila jedna od ključnih da predsednik Vučić da mandat upravo Vučeviću jer ne sledi nam med i mleko već veliki pritisci i oštra borba za nacionalne interese.
Potez Aleksandra Vučića da predloži Vučevića za mandatara ima još jedan sporedni efekat, nusproizvod koji valja pomenuti. Naime, godinama unazad slušamo falš tezu kako je Novi Sad provincija iz koje niko nije zaigrao u “prvoj političkoj” ligi, kako neko ko nije iz Kruga dvojke nema šanse da postane premijer, kako neko ko nije iz Beograda ima teg od sto kila na nogama kada se uspinje na političkoj lestvici… sve ove i slične teze pale su u vodu izborom Miloša Vučevića za premijera što sledi uskoro.
Takođe, valja u jednom ovakvom tekstu biti i prognozer. Naime, ukoliko Vučević opravda ukazano poverenje i pred građanima Srbije i predsednikom Vučićem pokaže da je dostojan zadatka koji mu je poveren, sasvim je logično pretpostaviti da će 2027. godine, nakon što istekne drugi mandat Aleksandru Vučiću, upravo Miloš Vučević biti kandidat za predsednika Srbije dok bi se sadašnji predsednik Vučić vratio na teren izvršne vlasti tojest na čelo vlade Srbije. Ozbiljnost, sistematičnost i harizmatičnost opozicionih lidera ukazuju na to da neće biti ozbiljnih smetnji koji bi pomrsili planove vrhu SNS-a.
