Ово су дани када застајемо и окрећемо се ка изворима наше снаге, сећајући се браће која су својим животима и делима утврдила пут којим и данас корачамо. Данас су наше мисли и молитве уз нашег Јанка, уз Филипа, и уз нашег Чокија.
Тешку политичку и животну борбу, коју и даље водимо, подносили смо лакше уз њих. Они нису били само наши другови; они су били наши учитељи у најтежој од свих школа – школи како бити Човек.
Од Јанка смо учили о дубини духа. Кроз књиге и поезију на које нас је упућивао, показивао нам је да се за истину не бори само оштрим говором, већ и неговањем ума. Подсећао нас је да је култура наше најјаче оружје и да је душа оно што непријатељ никада не сме да нам дотакне.
Филип нас је везивао за земљу и претке. Проучавајући велике тајне људске расе и наше порекло, учио нас је да нисмо сами и да иза нас стоје векови историје. Дао нам је понос који долази из познавања сопствених корена, чинећи нашу борбу неуништивом.
А од нашег Чокија смо учили о самом животу. Његове приче и догађаји из младости нису били само анегдоте, већ путокази. Кроз његово искуство учили смо како да препознамо искушења, како да издржимо ударе судбине и како да никада, ни под којим условима, не изгубимо своје „ја“.
Сваки од њих био је посебан, али у суштини исти – непоколебљиви у вери у своје идеале. Показали су нам својим примером како се у злим временима постоји и траје, не сагињући главу пред неправдом.
Ови Дани сећања су ту да нас подсете да њихова жртва и њихов труд нису били узалудни. Док год ми носимо њихове поуке у срцима, док год читамо књиге на које нас је Јанко упућивао, трагамо за Филиповим истинама и причамо Чокијеве приче – они су међу нама.
Таква су била наша браћа. Такви су били наши саборци.
Нека им је вечна слава и хвала!
Ваш брат и саборац Александар Рајков Вујовић