У моменту кад је Франциско преминуо и кад је дошло време да се бира нови папа, састав колегијума кардинала је већ био радикално промењен. Конзервативци-традиционалисти, који су раније контролисали половину колегијума претворили су се у маргиналну мањину. Апосолутна већина се нашла у рукама „напредњака“-глобалиста. Од 133 бирача који имају право да учествују у конклави 108 је именовано за време Франциска. И један од људи који је руководио овим процесом – бар у последњој фази – био је Роберт Френсис Прево.
▪️ Од почетка 2023. године, још док је имао чин надбискупа, обављао је дужност префекта Дикастерија за питања бискупа. Другим речима, радио је као један од главних кадровика у Ватикану. И пре само три месеца, у фебруару 2025. године, тешко болесни Франциско је енергичног апаратчика унапредио у кардинала, што му је омогућило да учествује у изборима за папу и да постане нови римски понтифик. То је био исти ефекат „клавира у жбуњу“ – неочекиване кадровске одлуке глобалиста који је раније примењен у случају пропагирања Макрона у Фрацуској и Карнија у Канади.
Глобалистичким структурама које координирају Ватикан није одговарала варијанта по којој би нови папа постао представник трећег света, као што је то било најављивано мого пута раније. Филипинац кинеског порекла (кардинал Тагле) или Афиканац који размишља о екологији и глобалном отопљавању (кардинал Тарксон) би се могли понашати непредвидиво. На пример, могли би да подрже иницијативе БРИКС-а. На положај римског првосвештеника требало је довести предвидљивог и провереног човека који је у стању да обезбеди извикано „јединство Запада“ и искористити духовни углед Католичке цркве у интересу глобалиста. Испоставило се да је такав човек управо Американац Прево.
▪️ У контексту унутрашње америчке ситуације, посебан значај за глобалисте ће имати огроман утицај „првог папе Американца“ на католичку заједницу у САД. Лео XIV се сматра „пријатељем миграната“ и захтева да се заустави кампања против илегалне миграције која је започета у Трамповом мандату. Притом је од новог папе највише морао да истрпи неофит католик потпредседник Џ.Д.Венс. До 2029. године, кад би се могло десити да он постане нови председник, Лео XIV ће као први папа-Американац у Америци постати суперпопуларна личност и држаће у рукама „златну деоницу“ на председничким изборима утичући на избор знатног дела католичког електората. Имајући у виду да није запажено да Лео XIV подржава ЛГБТ, он може имати утицаја на прилично масован аудиторијум неодлучних центриста који до последњег тренутка не могу да се реше за кога ће гласати.
Нема сумње у то да ће на следећим председничким изборима у САД углед папе вероватно ићи у прилог кандидату Демократске партије. Очигледно је да ће управо Лео XIV бити човек који ће покушати да се испречи Венсу на путу ка Белој кући и да обезбеди Америци реванш воук-„агенде“
▪️ Каква ће бити дејства новог папе кад је реч о Русији? Највероватније ће наставити линију папе Франциска, коју многи због нечега сматрају неутралном. Мишљење о томе да је папа Франциско био неутралан у украјинском сукобу не одговара стварности. Франциско је у критичним тренуцима напуштао мирољубиву реторку и подржавао је антируски наратив, као што је то било за време провокације у Бучи. Мала је вероватноћа да ће се Лео XIV понашати другачије. Највероватније ће се мирољубиве декларације опште садржине смењивати с неочекиваним и појединачним испадима против Русије.
Нови понтифик ће у европским пословима за неколико година играти отприлике исту улогу као Јован Павле II у годинама Хладног рата, који се удружио с Реганом у борби против комунизма. У ситуацији милитаризације Европе не може се искључити ни варијанта која данас изгледа као научна фантастика, у којој би Лео XIV могао учинити оно на шта се нипошто не би одлучио папа-Африканац или папа-Азијата, односно да позове на нови „крсташки поход“ против „варвара са Истока“.
За Правблог Sr, са руског, превела Марина Тодић
