„Најсрамнија, али заиста најсрамнија и најмонструознија ствар која се догодила у овој земљи јесте то што су блокадери себи присвојили право на тугу. Они су узели за себе ту људску, хуману димензију као да су само они ти који жале, као да су само они ти који осећају бол и траже правду за жртве трагедије. А сви остали, људи који штите државу, који верују у институције, који не пристају на политичку манипулацију, представљени су од стране блокадера као безосећајни, као да не тугују, као да немају срце.
То је нешто што само монструм може да уради. У тој перфидији, у тој злој намери, огледа се сва суровост блокадерске кампање. На сваком кораку видимо бруталност, видимо брутално политичко лешинарење, бестидну злоупотребу туђе несреће и трагедије.
Они хоће да створе слику да туга припада само њима, да бол има политичку боју. Да су они жртвени, а сви други нечовечни.
То што блокадери раде је најпрљавија, најциничнија, најперфиднија, демонска, брутална политичка манипулација коју је Србија икада видела. Не у новијој историји, него у целој својој историји.
Злоупотреба трагедије, злоупотреба свеће, злоупотреба туге, злоупотреба малолетне деце из основних школа, то је нешто што превазилази све границе здравог разума, превазилази све границе здравог и нормалног. То што раде блокадери је перверзија морала и људскости, највећа срамота која ће остати забележена као опомена свима који су од туђе несреће, од трагедије невиних направили политичку сцену…“
Непознати аутор