Битка на Кошарама један је од најсудбоноснијих и најупечатљивијих догађаја у новијој српској војној историји. Она је симбол пркоса, надљудске храбрости и жртве коју су поднијели углавном млади људи, често голобради младићи на редовном одслужењу војног рока, бранећи државну границу против далеко бројнијег и технички опремљенијег непријатеља.
Пакао Кошара: 67 дана надљудске борбе
На Велики петак, 9. априла 1999. године, започела је операција „Стрела“. Циљ непријатеља био је јасан: пробој границе на караули Кошаре, копнена инвазија на Метохију и пресијецање комуникације Пећ–Призрен.
Однос снага и стратегија
Иако су снаге ОВК, потпомогнуте регуларном војском Албаније и НАТО авијацијом, биле вишеструко бројније, војници Војске Југославије успјели су да задрже положаје.
- Терен: Борбе су се водиле на суровим обронцима Проклетија, на надморским висинама преко 2.000 метара, често у дубоком снијегу и под густом маглом.
- Тактика: Непријатељ је рачунао на фактор изненађења и бројчану надмоћ, али су наишли на неочекивано чврст отпор граничара и пристиглих појачања из извиђачко-диверзантских и специјалних јединица.
Најтежи тренуци
Борба се водила буквално за сваки метар земље. Најсуровије битке одвијале су се за коте Раса Кошарес и Маја Глава. Граничари су данима били под непрекидном артиљеријском ватром, без смјене, са минималним залихама хране и воде, али са непоколебљивим моралним ставом: „Нема назад, иза је Србија!“
Наслеђе и значај
Битка је званично завршена потписивањем Кумановског споразума и повлачењем војске, али војнички – Кошаре никада нису пале.
108 витезова: Толико је припадника Војске Југославије положило своје животе на овом стратишту. Међу њима је било војника, официра, подофицира и добровољаца.
Зашто је ова битка важна данас?
- Спречавање копнене инвазије: Херојска одбрана на Кошарама (и касније на Паштрику) спријечила је копнени продор и окупацију дијела територије током самих сукоба.
- Симбол заједништва: Тамо су раме уз раме стајали младићи из свих крајева тадашње државе, показујући невјероватно јединство у најтежим околностима.
- Култура сјећања: Деценијама је ова битка била у тишини, али данас она заузима мјесто које јој припада – раме уз раме са Церском и Колубарском битком.
Вјечна слава и хвала браниоцима границе. Подвиг ових младих људи остаје уписан у историју као свједочанство о томе да снага воље и љубав према отаџбини могу зауставити и највећу силу свјета.