Тема данашње трибине је роман „Доротеј“ Добрила Ненадића, објављен 1977. године. Папић истиче да је овај роман преобразио српску прозу седамдесетих година 20. века и отворио неке теме које су врло занимљиве за посматрање перспективе средњовековља као једног вида другости нечега што је ексцентрично, нечега што је ван средњовековних рукописа и оне званичне историје.
У фокусу је судбина монаха и владара који су опседнути сопственим тежњама за слободом, љубављу и полном страшћу. Овај роман је са једне стране контроверзан, а са друге представља један од бисера српске књижевности због чега је и постао део школске лектире и тиме потврдио свој канонски статус.