UPOZNAJ RUSIJU
Fotografije iz lične arhive Nikole Nedeljkovića
Pratite Russia Beyond na Telegram
Za republiku Baškortostan ili Baškiriju kažu da je pravi kaleidoskop naroda i religija. A njena prestonica Ufa jedan je od 16 gradova Rusije sa preko milion stanovnika. Upravo odatle razglednicu nam šalje naš prijatelj rodom iz Petrovca na Mlavi.
Pozdrav! Ja sam Nikola Nedeljković, rodom iz sela Ranovac, opština Petrovac na Mlavi. 94. sam godište, završio sam ugostiteljsku školu i radim punih 12 godina kao kuvar. Radio sam u Petrovcu, Beogradu, Novom Sadu, i sada u Ufi. Volim da spremam čorbe, mesa, ribu. Evropska i američka kuhinja su mi glavne. U Beogradu su me znali po odličnim burgerima, a ovde u Ufi po čorbama, meksičkoj kuhinji, pastama, i naravno, mesu.
Imam dve starije rođene sestre i ogromnu familiju. Svi se držimo zajedno. Nažalost, većina je otišla na Zapad. Jedino sam ja od malena želeo da odem za Rusiju. Mogu da kažem da mi je to bio dečački san. Jeste bio san, ali, iskreno, nisam nešto planirao da odem u skorije vreme.
Ali, septembra 2019. godine se sve promenilo. Sasvim slučajno, preko aplikacije za učenje jezika, upoznao sam jednu devojku iz Rusije. I tako, dan po dan. Ona voli da jede, ja kuvam, oboje pobožni… I rešimo prvo da ona dođe u Srbiju.
Nikola i Jelisaveta
Bila je u Srbiji malo duže nego što smo planirali, jer je tada počeo korona virus. Ona se vratila u svoj grad, ja sam ostao u Srbiji. Došla je posle par meseci ponovo, jer nismo mogli jedno bez drugog. Posle četiri meseca, rešimo da odemo u Ufu. Ja pre nje nisam ni znao gde je Ufa, kakav je to grad, koliki je, koliko je zimi hladno.
Do Moskve smo leteli avionom, a iz Moskve do Ufe smo rešili da idemo vozom. Moskva-Samara, Samara-Ufa. Mislim da je to bila jedna od najvećih grešaka u mom životu, jer sam imao temperaturu, bolove. Ali sa druge strane, voz, Rusija, breze, sneg, ostvarenje dečačkog sna.
Voz do Samare je bio odličan, brz, udoban, hrana ukusna. A potom, do Ufe, stari voz, neudoban, ali stigli smo.
Baškortostan je u sastavu Rusije od 1557. godine
Sa železničke stanice do stana nam je bilo potrebno 40 minuta. Uzeli smo taksi, koji je u Rusiji mnogo jeftiniji nego u Srbiji. Stižemo u stan. Napolju sneg, hladno. Poručujemo zapečeni suši, svi ga obožavaju ovde, kao kod nas pljeskavicu.
Ufa
Uveče su došli njeni roditelji. Upoznali smo se, odmah smo „pokrili sto“, što bi rekli Rusi, šampanjac, kompoti, sok od paradajza, kanapei sa sardinom, sa kavijarom, sa jevrejskom salatom. Piletina sa krompirom, teletina sa lukom i krompirom, „haringa u bundi“. Veliki izbor voća, grožđe, jabuke, banane, nezaobilazne narandže i nar.
Što se tiče hrane, verujem da smo mi mnogo bolji od Rusa, tu ih pobeđujemo. Boršč im je odličan, peljmeni takođe. Razna uzbekistanska, tatarska, baškirska kuhinja mnogo liči na našu, tako da mi je to leglo odlično. Što se tiče alkohola, uh, teško, nerešeno. Radim u restoranu, posmatram, tu smo negde. Mislim da količinski pijemo isto. Samo što oni najčešće piju vikendom, nadoknađuju za celu nedelju.
Restoran „Balkan gril“
Restoran „Balkan gril“
U Rusiji sam shvatio da može da se živi normalno ili bolje nego u Srbiji sa istom platom. Sistem je mnogo sređeniji nego kod nas. Recimo, taksi. Preko aplikacije odmah saznaješ ko te vozi, kakva je ruta, koliko košta, sve se zna unapred.
U prodavnici, marketima, prevozu, bilo gde, plaća se karticom. Čak i stariji ljudi koriste kartice. Svuda, i na pijaci. Keš se sve manje koristi. Internet je jeftiniji nego kod nas, i brži. Gorivo je mnogo jeftinije nego kod nas.
Dostava im radi odlično, da li je u pitanju restoran, prodavnica, apoteka, razne sitnice, sve se poručuje preko interneta i donosi na kućnu adresu ili na mesto najbliže stanu.
U Ufi ima mnogo zelenila, mnogo parkova. Još jedna interesantna stvar: električni trotineti. Možeš da se krećeš kroz grad brzo i jeftino.
Pogled sa žičare
Nema bojlera po stanovima, vruće vode ima u izobilju. Grejanje je odlično.
Većina ima svoju vikendicu gde leti roštilja, sadi paradajz i ostalo povrće i voće.
Nažalost, ima i loših, negativnih stvari ovde. Leti ima mnogo pijanih na ulici, koji su agresivni. Putevi su lošiji nego kod nas. Sneg se veoma loše čisti, trotoari su nečišćeni. Veliki šok za mene je bio taj što vodu sa česme ne smemo da pijemo.
Baškirski nacionalni junak Salavat Julajev. Njegovo ime nose ulice mnogih gradova, njegovo ime nosi čitav grad, poznati hokejaški klub, a na njegove spomenike redovno se polaže cveće.
Još jedna stvar, veliki broj ljudi veruje u razna sujeverja, kletve, dok u isto vreme idu u crkvu i veruju u Boga. Mada, tu smo slični. U svakom slučaju, to je sve samo moje mišljenje.
Hram Rođenja Presvete Bogorodice, glavni saborni hram Ufe
Unutar hrama
Problema ima, kao i svuda, ali ja uvek gledam lepšu stranu svega. Za ovo vreme sam tri puta odlazio kući, ali me nešto vuče ovamo (osim devojke, sada već žene).
Nisam još mnogo putovao po Baškortostanu, jer sam sređivao vizu, polagao jezik, istoriju i zakon Rusije. Kada sam dobio vizu, odmah sam počeo da radim.
Grad Birsk (Baškortostan), pogled sa zvonika crkve
Birsk
Mentalitet je veoma sličan, ali i veoma različit. Više se poštuje drugarstvo nego porodica, ako smem tako da kažem. Opet, sa Baškirima i Tatarima smo, po meni, mentalno bliži. Gostoprimstvo nam je zajedničko, topliji su.
Za većinu njih je naš tvrd govor smešan. Gledaju nas kao ljude sa Zapada, što je meni nekako smešno i neprijatno. Često se pitaju zbog čega ih toliko volimo kao naciju. Mladi i ne znaju puno za nas, Srbe, misle da smo bili u SSSR-u sa njima. Neki misle da smo muslimani.
Džamija Ar-Rahim u izgradnji
Jezik sam učio sam, bez časova, profesora. Osnovu sam imao iz osnovne škole. Imao sam i poteškoća u prevodu. Ali verujem da je to klasika. Meni je jezik išao generalno lako. Možda zbog toga što ovde i nema ljudi sa naših prostora. Još nisam upoznao nikoga. Znam da ih ima, nekoliko, ali su svi stariji od mene.
Naravno, nije lako živeti tako daleko od svojih najrođenijih, pogotovo kada nisi kraj njih kada neko odlazi na večni počinak. Moja baba Vukica je preminula na Badnji dan ove godine. Mnogo sam je voleo i cenio. I jako sam zahvalan i babi i dedi, roditeljima Borislavu i Gordani, celoj familiji Nedeljković za sve što su mi pružili, a najviše za to što su me naučili ljubavi, dobroti, humanosti, i da je najbitnije biti čovek.
Baba Vukica i deda Dimitrije. Na zidu isto oni, na venčanju.
Šta reći za kraj? Da sve ima svoje dobre i loše strane. Ali, budimo iskreni, nigde nas neće primiti tako lepo, tako bratski i sa toliko ljubavi kao u Rusiji. Preporučio bih svima, i koji su bili i koji nisu: dođite u Rusiju. Vidite, osetite, nećete se pokajati.
Stara kuća u selu Bulgakovo, nedaleko od Ufe
I ne gledajte samo Sankt Peterburg i Moskvu. Rusija je mnogo više od toga. Rusija ima prelepu prirodu, odlične, savremene gradove i sela, crkve i kolibe kao iz bajke, raznovrstnost kultura, hrane, ljudi, jezika, religija, bukvalno svega. I baš zbog te različitosti, ubeđen sam da svako može da nađe nešto za sebe.
Najbolji tekstovi stižu direktno na vašu e-mail adresuNedeljniDnevni
Prijavite se na naš Telegram
