Пројекат СОЛАРИ 3000+ и 500+ покренут је прије двије године. Уз све изазове током његове реализације, данас са задовољством можемо рећи да је на мрежу прикључено 33 МWp снаге малих соларних електрана које су уграђене на крововима кућа, пословних субјеката и јавних институција. Са реализацијом је кренуо и пројекат СОЛАРИ 5.000+ који ће донијети још 80 МWp електричне енергије која ће бити произведена из обновљивих извора енергије, у малим соларним електранама на индивидуалним стамбеним објектима, али и зградама до четири спрата. А затим слиједи и СОЛАРИ 10.000+ са још 115 МWp.
„Кроз пројекте Солари 5.000+ (85 МWp) и Солари 10.000+ (115 МWp) потребно је ужурбано радити на наставку пројекта, али и приступити изградњи великих соларних електрана примјењујући нову пословну политику, да хидроенергетску инфраструктуру користимо за прикључење соларних електрана. О компатибилности, односно комплементарности ХЕ и СЕ излишно је говорити како са техничког, тако и метеоролошког аспекта „, казао је предсједник борда директора ЕПЦГ, Милутин Ђукановић.
Да би уопште било могуће покренути било који пројекат а касније га и реализовати, морају се прво дефинисати основни циљеви, односно покренути пројекат са визијом крајњег циља.
„Основни циљеви су производити и продавати што више електричне енергије, производити јефтину електричну енергију, као и производити електричну енергију из обновљивих извора“, рекао је Ђукановић.
Прва два циља су, како је објаснио, универзална за све пословне процесе који се баве производњом одређене робе, под условом да је производ квалитетан и конкурентан, односно да се може пласирати на тржиште.
„Електрична енергија је један од ријетких производа из Црне Горе који је идентичног квалитета као и она која је произведена у другим, развијеним земљама, зато што је њен квалитет гарантован кроз одржавање фреквенције и напона у задатим границама. Такође, за продају електричне енергије обезбијеђено је тржиште, како унутар Црне Горе тако и ван Црне Горе“, казао је Ђукановић.
Сигурно је да ће се, како је додао, потрошња електричне енергије у наредном периоду, растом привредних активности, повећавати, а самим тим потреба за повећањем производње енергије ће расти.
„Што се тиче цијене електричне енергије, узимајући у обзир инвестиционе и експлоатационе трошкове, најјефтинија је енергија добијена из соларних електрана“, прецизирао је Ђукановић.
Трећи циљ је, како сматра, најзанимљивији и најмање познат широј јавности.
„Елементарна је чињеница (разне директиве, ставови, сугестије ЕУ, таксе на CO2, порези) да морамо да смањујемо производњу електричне енергије из необновљивих извора енергије, конкретно фосилних горива, а самим тим и емисије штетних гасова. Смањењем ове врсте производње намеће се потреба за замјенском енергијом и зато треба да услиједе убрзане активности за повећање производње из других извора, а посебно обновљивих“, рекао је Ђукановић.
ЕПЦГ има, захваљујући својим хидроакумулацијама, изванредан потенцијал за балансирање варијабилне производње електричне енергије из својих обновљивих извора. О складиштењу се може размишљати упоредо са изградњом соларних извора. За првих пар стотина МW недостатак капацитета за складиштење стратешки не може да угрози процес и функционалност система.
„Када све ово имамо у виду, производња електричне енергије из обновљивих извора, на принципу фотонапонског ефекта, чини се више него оправданом“, навео је Ђукановић.
Он је казао да се поставља основно питање: како ефикасно и брзо реализовати те циљеве, а да се реализацијом не угрози стратешки развој енергетике у Црној Гори. Нови пројекти, због ограниченог капацитета преносне и дистрибутивне мреже, не смију нарушити стабилност енергетског система. Они морају бити прихватљиви за преносну и дистрибутивну мрежу, а компатибилни са новим, још неизграђеним, али планираним, изворима електричне енергије.
„У Црној Гори већ су покренути пројекти изградње СЕ Бриска Гора и планирано је давање под концесију земљишта у рејону Вељег Брда за изградњу СЕ снаге 230MWp. Средином 2021. године ЕПЦГ је покренула снажну акцију евидентирања, у источном дијелу општине Никшић, потенцијалних локација за изградњу СЕ (такозвани пројекат Камено море)“, подсјетио је Ђукановић.
Такође, покренут је и пројекат изградње плутајуће СЕ на Сланом језеру снаге 46MWp. Сви ови пројекти су и даље актуелни, али због разних административно-техничких проблема (недефинисани просторни планови, несређени јавни регистри имовине и власника, ограничени и недефинисани услови прикључења, неизвјесност добијања разних дозвола…) њихова реализација је успорена или готово заустављена.
Ђукановић је казао да „Производи гдје трошиш“ постаје нови пословни мото ЕПЦГ. Главни протагонисти ове политике су ЕПЦГ и њени потрошачи.
Такође, да би се очувала стабилност дистрибутивне мреже, потрошачима се дозвољава уградња СЕ управо оне снаге која ће омогућити производњу која је довољна да подмири њихову потрошњу.
Најзначајнији процеси који су морали да се ураде да би почела реализација пројекта су, између осталог, израда Идејног техничког рјешења, Студије изводљивости и Пословног плана, јавни позив за обезбјеђење финансијских средстава, медијска стратегија за пријављивање потрошача, набавка опреме, формирање фирме за уградњу соларних електрана, обилазак пријављених потрошача, са циљем да се утврди постојање техничких услова и да се презентује детаљна понуда, потписивање уговора са потрошачем, уговор о субвенцији са Еко фондом, монтирање и атестирање.
„ЕПЦГ је обезбиједила кредит од ИРФ-а од 30 милиона еура за набавку и уградњу опреме. ЕПЦГ кредит преноси на потрошаче којима се уграђује СЕ. Потрошачу се дозвољава да му рата за отплату опреме буде за један цент мања од дотадашњег просјечног рачуна за електричну енергију. Пошто је производња=потрошња, односно трошкови електричне енергије су нула, у наредном периоду потрошач отплаћује само опрему и ти трошкови му не прелазе дотадашње трошкове потрошње електричне енергије“, навео је Ђукановић.
Рок отплате је од шест до десет година. Након отплате опреме електрична енергија за потрошача је бесплатна.
„ЕПЦГ је била у обавези да у периоду започињања пројекта, по основу емисије угљен диоксида уплати Еко фонду око шест милиона еура. Пошто је Еко фонд у обавези да финансира такозване зелене пројекте, Еко фонд се обавезао да ће од средстава које добија од ЕПЦГ дати субвенцију од 20 одсто, сваком потрошачу коме се угради СЕ у пројекту Солари 3000+ и 500+“, казао је Ђукановић.
Коначна фактура која се, како је рекао, испоставља потрошачу, умањује се за тих 20% и на такву фактуру се утврђују рате за отплату опреме.
„Да би се реализовао комплетан пројекат, а и за реализацију будућих пројеката, одлучили смо да формирамо кћерку фирму ЕПЦГ-Солар-Градња (ЕСГ). Основни задаци ЕСГ (400 монтера и електричара, 50 инжењера, 50 радника у логистици, магацинима, транспорту и администрацији) су да врши уградњу и пуштање у рад СЕ. Сви монтери су прошли обуку кроз тренажни центар и добили су одговарајуће лиценце за вршење монтажа“, навео је Ђукановић.
Осим свих изузетно позитивних ефеката које доноси овај пројекат и које ће доносити слични пројекти, неопходно је, како је рекао, указати, осим на законске, и на друге проблеме, било објективне, било субјективне.
„Осим измјена закона, неопходно је поједноставити процедуре које се односе на прикључења СЕ на дистрибутивну мрежу, јасно дефинисати положај ЦЕДИС-а у систему потрошач-произвођач“, сматра Ђукановић.
Он је навео да и даље за пројекте преко 30kW, без обзира на то што нијесу потребни УТУ, морају приликом израде ГП који се доставља ЦЕДИС-у имати уређене имовинско-правне односе.
Почетком 2023 ЕПЦГ је постала власник имовине некадашње Жељезаре Никшић са површином земљишта већом од 1.000.000м2 од чега се у фабричком кругу налази нешто око 700.000м2. ЕПЦГ је формирала посебно правно лице ЕПЦГ-Жељезара Никшић које посједује производне и прерађивачке капацитете и изузетан соларни потенцијал.
Жељезара је прикључена на преносни систем у трафостаници 110/35 kV Никшић која се налази непосредно поред фабрике. Прикључење је изведено преко два трансформатора преносног односа 110/35кВ, сваки инсталисане снаге 63 MVA, на које је прикључено постројење 35кВ у власништву Жељезаре које се налази у кругу фабрике.
Студијом изводљивости за Соларни потенцијал Жељезаре предвиђена је изградња Соларних електрана укупне инсталисане снаге не мање од 70MWp. У 2023. години већ су изграђене на кровним површинама производних хала двије СЕ у кругу Жељезаре укупне снаге 1,855MWp и једна СЕ на земљи инсталисане снаге 0,9MWp. План је да се до краја 2024. године заврши изградња СЕ снаге 25MWp у кругу фабрике и да исте буду прикључене на мрежу.
Концепт пројекта је да у зависности од просјечне потрошње потрошача у последњих пар година, потрошача следује систем који ће задовољити његове потребе за електричном енергијом. Након што потрошач отплати систем, он ће малтене имати бесплатну електричну енергију, у складу са тренутно важећим законима. У складу са чланом 96 Закона о енергетици, крајњи купац који производи електричну енергију из обновљивих извора или високоефикасне когенерације за сопствене потребе са повременом предајом вишка произведене електричне енергије у дистрибутивни систем (купац – произвођач), у постројењу инсталисане снаге која не прелази вриједност прикључне снаге крајњег купца има право да произведену електричну енергију троши за сопствене потребе, складишти и продаје вишак произведене електричне енергије, индивидуално или путем агрегације са другим купцима. Салдирање је једном годишње, тј. 1.априла када ће купцу-произвођачу ЕПЦГ бити дужна да исплати сав вишак енергије уколико је његова производња премашила потрошњу за претходни период од годину дана, по цијени активне електричне енергије. У супротном, уколико је производња мања у односу на потрошњу, купац-произвођач је дужан да ту разлику доплати.
Инвестицију у уградњу Фотонапонског система на објекту треба посматрати као неки вид бескаматног кредита, јер корисник ће у суштини исплатити систем након одређеног периода и након тога ће практично имати бесплатну електричну енергију, односно неће плаћати рачун. Фотонапонски систем је пројектован тако да задовољи његове потребе за енергијом.
Захваљујући овом пројекту који је покренула Електропривреда, донесене су важне законске измјене које ће омогућити даљи развој енергетског сектора у правцу олакшица за изградњу обновљивих извора енергије. Треба напоменути да је залагање руководства ЕПЦГ-а довело до законских измјена у смислу да урбанистичко-технички услови више нијесу потребни за изградњу електране до 1 МW, као и да је смањен ПДВ на увоз соларних панела на 7 одсто, што ће значајно смањити трошкове грађана при улагању у сопствену соларну електрану.
Један од најефикаснијих начина да се постигне енергетска ефикасност јесте постављање фотонапонских (ПВ) панела на кровове стамбених објеката. Једном инсталирани, соларни панели производе електричну енергију из сунчеве светлости, значајно смањујуц́и зависност потрошача од мрезе. То доводи до смањења рачуна за утрошену електричну енергију са мреже и на тај начин пружа дугорочну финансијску корист.
РЕДОСЛЕД КОРАКА: Потенцијални корисник прво добија понуду која је информативног карактера. Просјецни мјесечни рачун за електричну енергију диктира који ће систем добити клијент. Након тога се потрошач обилази, детаљно се преузимају подаци са терена, након чега инжењери електро и грађевинске струке попуњавају контролну листу и потврђују да ли је могућа уградња система који је потрошач добио на основу своје просјечне потрошње. Зависно од система који потрошач добија зависи и рата потросаца, а за домаћинства у питању системи 3, 5, 7(8) и 10kW.
