Овај текст заснован је на ауторском документу предсједника Одбора директора ЕПЦГ Милутина Ђукановића.
Електропривреда Црне Горе завршила је 2025. годину са губитком од 92,12 милиона еура, али је већ на крају првог квартала 2026. остварила добит од 36,47 милиона еура. Овај финансијски резултат представља одраз специфичних околности у енергетском сектору током године у којој је Термоелектрана Пљевља била ван погона осам мјесеци због еколошке реконструкције. Упркос негативном билансу, компанија је покренула најзначајнији инвестициони циклус у посљедње четири деценије, усмјеравајући средства у нове изворе енергије.
Зашто је 2025. била негативна и шта је то изазвало
Негативан ЕПЦГ завршни рачун 2025 директна је посљедица неповољних хидролошких прилика и планског застоја кључног енергетског објекта. Термоелектрана Пљевља није радила осам мјесеци ради спровођења еколошке реконструкције, што је створило мањак од 938 GWh у енергетском билансу државе. Тај недостатак морао се надомјестити интервентним увозом енергије са међународног тржишта по знатно вишим цијенама.
Трошак тржишне куповине енергије нагло је порастао са 72,2 милиона еура у 2024. години на чак 173,9 милиона еура у 2025. години. Овакав скок, који представља више него дупло већи издатак у само једној пословној години, био је неизбјежан како би се очувала стабилност снабдијевања домаћинстава и привреде. Без сопствене производње из Пљеваља, ослањање на увоз постало је једина опција за одржавање система.
„Губитак из 2025. године није настао зато што је ЕПЦГ престала да ствара вриједност, него зато што је у једној години морала да надомјести огроман недостатак домаће производње;” наводи Ђукановић у документу.
Запошљавање није узрок губитка — бројке то доказују
У јавности су се често могле чути спекулације да је раст броја запослених оптеретио пословање компаније, али званични подаци говоре супротно. Трошкови зарада у 2025. години били су мањи за око 2,5 милиона еура у односу на 2024. годину. Овај податак јасно указује да унутрашња организација и запошљавање нијесу били узрочници исказаног финансијског минуса на крају године.
Такође, зависна друштва су у истом периоду показала позитивне трендове пословања. ЕПЦГ Солар градња остварила је добит од око 250.000 еура, док је ЕПЦГ Жељезара Никшић забиљежила добит од приближно 300.000 еура. Ови резултати потврђују да су нове организационе јединице почеле да доприносе систему умјесто да му буду терет, чак и у периоду највеће кризе.
Цијена струје у Црној Гори и поређење са Европом
Црна Гора је током 2025. године задржала политику ниских цијена електричне енергије за своје грађане, упркос турбуленцијама на глобалном нивоу. Цијена за 1.000 kWh у нашој земљи износила је 96,35 еура. За поређење, иста количина енергије у Србији коштала је 110,2 еура, у Албанији 115,6 еура, док је у Њемачкој цијена била драстично виша и износила је 383,5 еура.
Однос просјечне нето зараде и цијене струје значајно је унапријеђен. Док је овај коефицијент 2020. године износио 5,9, што је било на самом дну региона, у 2025. години он је порастао на 10,53. Црна Гора се сада налази одмах иза Мађарске по овом параметру, што значи да је куповна моћ грађана у односу на рачун за струју порасла за 78,5%. За више детаља о тарифама погледајте цијену киловата струје у Црној Гори за 2026.
„Могли смо побољшати биланс ЕПЦГ, али само на рачун погоршанја финансијског стања домаћинстава – што нијесмо жељели да урадимо;” пише предсједник Одбора директора ЕПЦГ Милутин Ђукановић.
Четири деценије без новог извора — историјски контекст
Подаци о енергетској инфраструктури Црне Горе указују на дуг период инвестиционе стагнације који је трајао од 1982. до 2022. године. Након пуштања у рад ХЕ Перућица 1960., ХЕ Пива 1976. и ТЕ Пљевља 1982., компанија није изградила ниједан значајан нови извор енергије током пуна четири десетљећа. Овај податак објашњава тренутну рањивост система када један од тих објеката привремено престане са радом.
Садашњи менаџмент је прекинуо овај негативни тренд покретањем низа пројеката који су већ почели да испоручују енергију у мрежу. Како се компанија развијала кроз вријеме можете прочитати у тексту о историји и будућности Електропривреде Црне Горе. Управо ови нови извори представљају темељ енергетске сигурности за наредне деценије.
„2025. година није обичан пословни губитак исказан бројкама; она је била година неопходних улагања и инвестиција у реконструкцију и еколошку надоградњу, као и припрема за велики пословни успјех у наредним годинама;” наводи Ђукановић у документу.
Шта је завршено и колико је уложено
Укупна вриједност завршених инвестиција износи око 258,87 милиона еура. У овај износ улази еколошка реконструкција ТЕ Пљевља вриједна 75 милиона еура, те друга фаза модернизације ХЕ Пива и ХЕ Перућица са укупним улагањем од близу 44 милиона еура. Посебно се истиче измјештање корита ријеке Ћехотине у дужини већој од три километра, што је био пројекат вриједан око 20 милиона еура.
Када је ријеч о новим изворима, завршен је значајан дио соларне револуције. Пројекти Солари 3000+ и 5000+ већ испоручују 104,2 GWh годишње, што компанији доноси приходе од 13 милиона еура сваке године. Број објеката са соларним панелима порастао је са 945 у децембру 2022. на импресивних 9.786 објеката до априла 2026. године. Информишите се и о томе како функционише рачун за струју са соларним панелима у нашем систему.
Нови пројекти и портфељ који мијења енергетску слику
Директни портфељ нових пројеката ЕПЦГ износи око 639 МW, са процијењеном вриједношћу инвестиција од 646,5 милиона еура. Очекивана годишња производња из ових извора је 1.024 GWh, што ће генерисати приходе од око 124,7 милиона еура годишње. Међу кључним пројектима су Вјетроелектрана Гвозд И (54,6 МW) и уградња осмог агрегата у ХЕ Перућица снаге 58,5 МW.
Нови пројекти ће омогућити смањење емисије CO2 за више од 1,12 милиона тона годишње, што има тржишну вриједност од приближно 93,5 милиона еура. Поред тога, планирана је изградња система батерија за складиштење енергије (БЕСС) у Жељезари снаге 60 МW, чија се нето садашња вриједност процјењује на 146 милиона еура.
„2025. је била година енергетског удара. 2026. је година опоравка. А будућност ЕПЦГ су нови мегавати;” истиче предсједник Одбора директора ЕПЦГ Милутин Ђукановић.
Банке и међународни партнери који вјерују ЕПЦГ
Повјерење међународних финансијских институција у пројекте ЕПЦГ је на високом нивоу. За кредитни аранжман од 30 милиона еура, компанија је добила понуде банака које су близу 50 милиона еура, што указује на висок степен ликвидности и повјерења у пословне планове. ЕБРД већ финансира Вјетроелектрану Гвозд са 82 милиона еура, док KfW банка подржава пројекте у ХЕ Перућица.
Стратешко партнерство са компанијама попут француског ЕДФ-а и Масдара из Уједињених Арапских Емирата додатно оснажује позицију компаније на тржишту. Сарадња са глобалним лидерима омогућава приступ најновијим технологијама и повољнијим изворима финансирања за пројекте који ће укупно достићи снагу од 4.636 МW у ширем портфељу са партнерима.
„Банке не кредитирају наратив. Банке кредитирају биланс, имовину, пројекте и будуће новчане токове;” наводи Ђукановић у документу.
Стање на 31. марта 2026. — опоравак у бројкама
Први квартал 2026. године потврђује најављени опоравак система. До 31. марта забиљежена је добит од 36,47 милиона еура, уз ЕБИТДА показатељ од 53,43 милиона еура. Енергетски биланс је такође прешао у зону суфицита са позитивних 453 GWh, што омогућава извоз енергије и акумулирање средстава за нове инвестиције.
Све детаљне информације о пословању и стратешким циљевима доступне су у цјеловитом документу предсједника Одбора директора ЕПЦГ Милутина Ђукановића објављеном у априлу 2026. године. Такође, актуелне вијести и сервисне информације можете пратити на званичном сајту ЕПЦГ. Упркос губитку из претходне године, стабилност система није угрожена, а енергетски прелаз на обновљиве изворе наставља се предвиђеном динамиком.
Комплетан документ можете преузети на линку:
https://back.epcg.com/storage/editor-uploads/dRE5IIs1fZpmBMXMbwMYO7jLulsMhChoSojGNBfw.pdf