„У свим разговорима с усташама, ми смо налазили заједнички језик, и највише смо се с њима слагали. (…) Између мене и Рукавине се, међутим, развило прво пријатељство. Додуше, нисмо у томе били никакав изузетак: и по другим собама су се комунисти спријатељивали с „националистима“, па су се та пријатељства продужавала и касније, на робији, све док се политички односи између нас нису заоштрили. (…) Није био нарочито видан у режиму Павелићевом: мале интелигенције, а великих лумповских склоности, пребрз и каткада неодлучан. Чуо сам и да је сретао комунисте – робијаше на улици, а није их пријављивао властима. Но Србе је таманио по Лици где је стигао, и то с великим уживањем.“
Милован Ђилас, о свом љупком дружењу са усташама и потоњим командантом Јадовна Јуцом Рукавином током робијања у Митровици, у: „Идеал и професија, успомене револуционара“, Београд, 2024, 204-212.
ИЗВОР: ФЕЈСБУК ПРОФИЛ ИСТОРИЧАРА НЕМАЊЕ ДЕВИЋА
Ništa novo. Komunisti i ustaše su iz istog šinjela. Bio to Luburić ili Đilas, Rukavima ili Penezić, svejedno. Svi su oni bili na istom zadatku,zatiranje srpskog naroda. I danas vlasti u srpskim zemljama su potomci komunističko-ustaškog režima koji je nanio više štete nego da je bačena atomska bomba na srpski narod. A, danas? Danas, piše se i govori šta je rekao Đido, Bevc, Marko, Krcun, Pera konj, Zunzara i ostali ratni zločinci, komustaše.
I dan danas sedi njihov nakot po vila, palata, luksuznih stanova, krade, pljačka i vedro i oblači. Gdje je govnjiva motka, a?
Ђилас је био највећи интелектуалац код Комуниста на нивоу Југославије..Иако се под старост сјетио да је Србин на комплетну ситуацију у земљи је гледао попут другосрбијанаца .Највише братске крви је на његовим рукама.
Зло.