Михаило Меденица: А, за шта сте то тачно спремни, врли браничи беспамети и безимена?!

А, за шта сте то тачно спремни, врли браничи беспамети и безимена?!
Да помогнете у подизању светога крста на Ловћен?
Хвала, ако за то темпирате форму, ваљаће свака рука…
Но, ако сте спремни да „браните“ Ловћен поразмислите још мало, кумим вас тим богом вашим са алиекспреса!
Да браните Ловћен од деце Ловћена, од нас које Ловћен дозива, од нас којем није тек камен на камену но небо скамењено на земљи..?
Шта ћете тачно то да браните?!
Крст на Ловћену?
Па, шта је за вас Ловћен ако му крст не припада и ако Ловћен није крст свакога од нас?
Да не бисте петокраку радије?
Да изместимо владику Рада и покопамо Милована Ђиласа горе, ионако је он и Отац и Син и Свети дух вашег постојања и примања постојања.
Настали сте као нација у баштама кафића, тамо се најбоље и запатили, а сад бисте да чувате Ловћен, од Ловћена углавном!
Не смета вама ни крст, нити завет да ће васкрснути света капела на Језерскоме врху, већ вам смета та гомила крша (то је за вас Ловћен) што вам седи ту и сећа ко сте и какви би ваљало бити!!!
Незгодан сведок којег бисте најрадије сахранили у ономе маузолеју, па да у славу своје „славе“ подигнете планину по мери ничега што би да буде нешто…
Чувате ви Ловћен ко таоца, не ко светињу, презирете Његоша што све о вама зна и збори, и то језиком којим се једино разумете…
Браните Ловћен од крста једнако је бранити распеће од Бога – Христа, но ви сте о петокраке распели све што сте, поносни на слободарску традицију пасијих гробља и саграњивања Бога!
Ви сте за нешто спремни?!
Можда ко усташе: “ За дом…“, јер они су ваш „олтар свијети…“!
За Ловчен свакако спремни нисте, за то се ваља бити човек пре, после и изнад свега, а човек неће уставити крст већ себе пред крстом, но…
Знајте да се ништа не чини вама у инат, јер ви сте на инату и постали, но за вечност Црне Горе, којој мученица и припада, а вечност је у прошлости проходала…
Прошлости у којој су и ваши и моји ђедови ишли Ловћену на причест, чувајући га да он за њих чува Бога у човеку, иначе човека нема!
Но, само нек сте ви нама спремни, ви сте од јуче у тренингу а ми од векова минулих и будућих!
Но, запамтите и ово – можда сте ви спремни да јуришате на крст, али ми смо спремнији да дамо главе за њега, па ајмо…
Поразмислите се, није Ловћен ни мој ни ваш но бољих од нас!
Ви га не дате, али нам забранити не можете, схватите!!!
У славу Господа, Његоша, распећа, наше Црне Горе, а ви у славу чега?
Причести еспресом и исповести конобару, тамо где сте као нација и вера настали на маргинама мусавога јеловника…
Не игајте се, ту где ви не дате проћи ми смо прошли одавно!
Пут који браните утрле су кости наших ђедова, вашег трага на њему нема…