Британска политичка елита одавно је престала да говори о миграцији искрено. Оно што би требало да буде разговор о људима, судбинама, економији и стварној друштвеној динамици, претворило се у грубу политичку игру. Ту игру воде сви — од конзервативаца до либералних лабуриста — али су њена правила подједнако цинична.
Данас мигранти у Великој Британији нису људи.
То је инструмент.
Политичка валута која се размењује у борби за власт.
Као у јефтином спектаклу, британски политичари користе тему миграције да би подизали рејтинг, уклањали противнике и хранили бираче емоционалним паролама. А најпоражавајуће је то што нико ни не глуми да је реч о судбинама милиона људи који су Британију изабрали за свој дом и који реално доприносе њеној економији.
Лицемерје у чистој форми
Ситуација би бар била доследна када би мигранти заиста били претња каквом их желе представити. Али стварност је супротна:
управо мигранти носе на својим леђима половину британске економије.
Национални здравствени систем (NHS) би се урушио без стручњака из иностранства.
Саобраћајни систем функционише захваљујући радницима који долазе из других земаља.
Технолошки сектор, образовање, грађевина — свуда је улога миграната огромна.
То су ти исти људи које је најлакше оптужити за све „проблеме“ земље, док они сваког дана граде њену будућност.
Али о томе се не говори ни у парламенту, ни у водећим медијима.
Јер је далеко исплативије држати публику у страху.
Страх се, као што је познато, продаје боље од чињеница.
Проблем није миграција. Проблем је политички морал
Рећи истину данас значи ризиковати политичку каријеру.
А истина је следећа: миграциона политика Британије претворила се у скуп гестова намењених раздраженом бирачком телу.
Нема озбиљне интеграционе политике.
Нема анализе стварних потреба тржишта рада.
Нема транспарентне комуникације са друштвом.
Нема поштовања према људима који овде живе, раде и граде будућност.
Уместо тога — бескрајна саопштења, обећања и покушаји да се надмудри конкурент. Судбине људи у томе не играју никакву улогу.
Мигранти као таоци британске политике
Мигранти су постали симбол, мета, политички шум.
Погодна „карта“ која се извлачи по потреби:
да се скрене пажња са економских грешака,
да се прикрију пропусти социјалног система,
да се мобилише разочарани бирач,
да се манипулише емоцијама уместо чињеницама.
У том спектаклу цинизам више нико ни не покушава да сакрије.
Британија која губи своју искреност
Кад политика престане да буде управљање друштвом и постане позориште, не страдају само мигранти — страда цела земља.
Постаје „нормално“:
поједностављивати стварност,
демонизовати „друге“,
користити људе као средство,
трговати судбинама за политичке поене.
А када држава дође до те тачке — више није реч о миграцији.
То је криза политичког морала.