У том контексту, батеријски системи за складиштење електричне енергије (BESS) све чешће се препознају као једно од кључних технолошких рјешења.
Према његовим ријечима, они омогућавају временско раздвајање производње и потрошње електричне енергије, чиме се повећава флексибилност система и олакшава интеграција обновљивих извора енергије.
Ипак, нагласио је да њихова широка примјена не зависи само од техничких могућности, већ и од економске исплативости и регулаторног оквира.
Вучинић је казао да студије не анализирају само техничке и економске перформансе батеријских система, већ указују и на одређени несклад између економских подстицаја, регулаторних правила и стварних потреба електроенергетског система.
„Разумијевање тог односа кључни је корак ка ефикасној интеграцији система за складиштење енергије и омогућавању нових капацитета из обновљивих извора у будућем црногорском електроенергетском систему“, рекао је Вучинић.
Према његовим ријечима, такав модел подстицаја можда више не одговара тренутним потребама енергетског система и не доприноси довољно повећању његове поузданости и капацитета.
„Приватне компаније у Црној Гори добијају ресурсе вјетра и сунца, као и мрежне капацитете, али истовремено ти исти капацитети могу бити оптерећени. Политика подстицаја мора бити усмјерена ка јачању поузданости система и стварању амбијента у којем ће и државне и приватне компаније радити у интересу снажнијег и стабилнијег енергетског система, а самим тим и бољег сервиса за грађане и привреду“, закључио је Вучинић.