Језив крик се диже до небеса
помјери се камен с Проклетија
„Зар животе положисмо своје
да нам дјецу Арнаут убија!?
Гдје сте браћо, Обилићке крви
зашто мук вам сад заледи грло!?
Зар ми мртви сад устати треба
да бранимо Царство Душаново!?“
Заћуташе Срби, проговори камен
тешка суза ту је, свакој Српској мајци
Док умрли зборе, живи земљом ходе
ИЗВИНИТЕ С КОШАРА ЈУНАЦИ❗
Проклетија, опет, помјери се камен
ка небу се диже облак сиви
над Косовом проломи се вапај
Ми умрли јесмо, ал’ смо ипак живи❗
ЛИДИЈА М.