У оквиру манифестације „Новембарски дани Тиват 2024“, у организацији Михољског збора, 13. новембра у ЈУ Музеј и галерија Тиват уприличено је представљање капиталног издања Законоправило Светог Саве – Иловички препис из 1262. Издавач овог значајног дјела је београдско издавачко предузеће Народно дело.
Законоправило Светог Саве, које је настало почетком 13. вијека у манастиру Хиландар на Светој Гори, представља најважнији правни и црквени кодекс средњовјековне Србије и дубоко је обиљежило црквени, правни и културни живот српског народа. Свети Сава је, као први српски архиепископ, саставио Законоправило око 1219. године, с циљем да успостави правни и морални темељ за организацију српске цркве и друштва, те пружи основу за развој средњовјековне српске државе. Узевши византијске законе и каноне као основу, Свети Сава је прилагодио овај правни кодекс потребама српске заједнице, чиме је поставио темеље српске православне цркве и државе.
Његова презентација у Тивту, у оквиру „Новембарских дана“, подразумијевала је и шири поглед на културно-историјски континуитет који овај кодекс има у савременој Црној Гори и њеном наслијеђу. О значају овог издања и споју између Светог Саве, Његоша и Црне Горе говорили су еминентни научници: др Ђорђе Бубало, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду; др Србољуб Убипариповић, редовни професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду; др Виктор Савић, ванредни професор и научни савјетник Филолошког факултета Универзитета у Београду; и др Зоран Чворовић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Крагујевцу.
Историчари су нагласили не само теолошки и правни значај Законоправила, већ и његову улогу у очувању српског духовног идентитета. Свети Сава је кроз Законоправило поставио основе вјере, права и морала, истовремено успостављајући мост између источнохришћанског канона и народне традиције. Његош је ту духовну нит наставио, постајући симбол црногорске националне свијести, али и човјек који је у својим дјелима прослављао Светог Саву и његово насљеђе. Њихов заједнички значај налази своје коријене у дубоком прожимању духовног и националног живота, које Црна Гора наставља да чува и његује.
Овај догађај и издање имају и своју савремену релевантност, јер подсјећају на важност очувања културно-историјског наслијеђа и развоја критичког односа према вриједностима које нас дефинишу као народ. У овом свијетлу, „Новембарски дани“ представљају снажан културни мост који спаја историју и савременост, одржавајући живим дух Светог Саве и Његоша у Црној Гори.
