Kuda to ideš Evropo

I dok se mi u Gori Crnoj i dalje zabavljamo oko Botuna i kolektora, navodnog poklona EU čiji ugovor nikako da javnost vidi i upozna se šta to u stvari kupujemo i od koga, za to vrijeme nad Evropom nam se polako navlače mračni oblaci.
Htio čovjek da misli ili ne, mora priznati da ga, radi budućnosti potomaka, mora zaplašiti put kojim se u ovim globalnim kretanjima uputila Evropa. Moram priznati, a možda i griješim, da je nakon izlaska tvorca EU – Engleske – samo po sebi došlo pitanje: Kuda to ide Evropa?
Kad je došlo do rata u Ukrajini, svakom iole pametnijem čovjeku bilo je jasno da to nije sukob Rusije i Ukrajine, već da se iza toga krije neko moćan i željan profita. Prvo smo pomislili da je u pitanju Amerika i ljudi od ratnog profita, ali smjenom Bajdena i dolaskom Trampa i te su maske pale. Posebno kada su Amerikanci preskočili evropske lidere, a Moskva to prihvatila.
Panika je zahvatila ne samo Kijev i Zelenskog, koji je počeo da se koprca i obilazi evropske prijestonice, počev od Pariza, Berlina… Svakom iole informisanijem postalo je jasno da se Evropa, koja se užurbano naoružava, počela interesovati ne zbog gubitka ukrajinske teritorije, već zbog ratnog profita.
Posljednja odluka Vašingtona da Zelenski mora na izbore ogolila je karte i uslijedilo je novo putovanje po „Jevropi“, ovoga puta počev od Rima, pa i samog Pape. Interesantno će biti saznati koliko je ko iz Ukrajine izvukao profita. Tramp tu nije krio karte – naplatio je američki „ratni poklon“. Šta će i koliko ostali? Očigledno je da se ne bore oni za Ukrajinu, zemlju koju će možda rasparčati oni od čijih je teritorija i stvorena.
Nadvijaju li se to nad Evropom neki novi crni oblaci? Jer, ne vidim svrhu brzog naoružavanja. I dok Rusi i Putin mirno gledaju, pa čak i poručuju Evropi i njenim liderima da dobro razmisle – i da oni spremno očekuju njihov eventualni napad – dotle mi i dalje nedvosmisleno ostajemo na evro-putu, putu od kojeg je, čini se, davno odustala i sama Evropa. Stvari više očigledno nisu iste, a lovaca u mutnom izgleda je sve više.
Spremaju li nam se to neke nove ratne igre, na koje glasno upozoravaju Orban, a od juče i Vučić, kome ovoga puta ne mogu da podmetnu „srpski svet“? Svijet je obilježio Dan borbe protiv korupcije, ali se nije upitao koliko je on sam zaglibio u tom ukrajinskom vrtlogu ratne korupcije.
Hoće li Tramp uspjeti da zaustavi crne oblake koji se nadvijaju nad Evropom, činjenicom da od nje polako diže ruke, ali i jasno ukazuje na ratnu korupciju tražeći da Zelenski izađe na izbore i suoči se sa svojim narodom – koga je više u Evropi nego u Kijevu – brzo ćemo vidjeti.
I dok planeta čeka „Deda Mraza“, ipak ostaje pitanje: „Kuda si krenuo, svijete?“
Perica Đaković