Piše: Svetozar Svedža Miličić iz daleke Amerike
Jedan od simbola Onogošta grada jeste i čuvena stara autobuska stanica..
A šta bi bila stanica bez kafane…
Ona je dočekivala promrzle,pijane,sjetne i srećne..
A šta bi bila ta birtija bez Joja,najčuvenijeg kelnera u gradu piva i čelika…
Nije morao ništa da kaže,njegova pojava i gestikulacija je čak i najtužnijeg znala razvedriti…
Brz poput puščanog zrna,kretao se njegovim podijumom baš kao da je plesao. Njegova partnerka bila je rostvajna tacna sa kojom je baratao na samo njemu svojstven način…
Koliko je god ona bila puna,naš Jojo se kretao istom brzinom..
Ni kap se nije mogla prosuti,jer vješti brat je znao šta radi…
Ostala je čuvena priča da se priča..
Kaže gost,konobar daj mi uz ovaj vinjak vodu..
Na to Jojo odgovara, tu ti je kume sve…
Vrijeme prolazi,ali slike starog Nikšića svjedoče..
Priče treba pričati,možda ih ove nove generacije ipak sačuvaju od zaborava……
