Родитељ!
Највјернија оаза љубави! Емоција која се надвије над ум и перо, нижући хронолошки бисере који симболишу здраву љествицу једног одрастања, испуњеног причама које су чиниле најважнији дио васпитног миљеа, увијек чуване у памћењу као највећа реликвија.
Тата!
Најсветлији дио Сунчевог зрака. Његов карактерни утицај, мудрост, одлучност и непоколебљивост, ризница духовног и моралног капитала, дубока оданост према Светосављу које у себи од искона носи и чува неокрњено изворно хришћанско учење којим оплемењује своје потомство, симбол је породичног обрасца нашег одрастања и васпитања.
Приче!
Оно што је остало дубоко урезано у свијест и памћење јесу успаванке! Плодоносне приче, истином и тешким животним бременом поткрепљене. Превазиђене наметнуте приче, нереална очекивања, имагинације о Пепељуги, Снежани и патуљцима, Деда Мразу, Божић Бати тата је надомјестио успаванкама о ђеду, ваљарици и воденици, Чичи, светородним Немањићима, о чојству и јунаштву србских великана.
Учећи нас да су мач и штит сваког човјека његово стрпљење и доброта. Учећи нас јеванђељском слову да на камен одговарамо хљебом и да у сваком човјеку ма колико окорео у безнађу, тражимо искру доброг.
Љубав очева је узвишена!
Ту су, воле, штите, жртвују, непрестано бдију, стрепе, мудрују… У сваком чудноватом, оштром и строгом погледу понека се татина суза прикраде.
Својом љубављу и милошћу, поукама у сваком од нас проналази ученика, а заправо своје љубави и доброте следбеника.
„Свако може бити отац, само они посебни могу бити тате.“ ❤️
