Autor: dr Aleksandra Kolaković, viši naučni saradnik Instituta za političke studije
Nakon parlamentarnih izbora u Francuskoj i (ne)očekivanih rezultata ključna reč koja opisuje mogućnost da se formira vlada je ingouvernable. Tri politička bloka koja su se izdvojila na ovim izborima: levi Novi narodni front, centristička i predsednička grupa Zajedno i desno Nacionalno okupljanje, nakon kratke kampanje raspisane u noći rezultata Izbora za Evropski parlament, nemaju dovoljan broj poslanika da bi vladale samostalno, a put ka manjinskoj vladi i kohabitacijama se čini dug i neizvestan. Istorijski izbori Pete Republike u Francuskoj imali su više karakteristika koje su zaokupile pažnju javnosti i van Francuske. Jedno od važnih pitanja koje su ovi izbori postavili u javnosti, posebno van Francuske jeste kako je moguće da je Nacionalno okupljanje sa 10 miliona glasova osvojilo manje poslaničkih mandata od Novog narodnog fronta sa 7 miliona glasova. Naravno da nije reč o „izbornoj prevari” već su velike razlike između udela glasova i broja izabranih poslanika posledica više faktora, posebno činjenice da se ne radi o proporcionalnim izborima, modifikovane političke ponude zbog odustajanja trećeg ili četvrtog kandidata koji je prošao u drugi krug i formiranja Republikanskog fronta, kao i činjenice da postoje značajni demografski dispariteti između izbornih jedinica. Njihovo raspisivanje i jeste značajno u evropskom kontekstu, ali i šire. Izborni sistem i politička kultura, činjenica da bi krajnja desnica mogla da dođe na vlast prvi put od doba Drugog svetskog rata, hazarderski potez francuskog predsednika, preplitanje događaja sa drugim važnim događajima, pojavama i procesima u svetu – učinili su da se i u Srbiji više nego ikada pažnja usmeri ka Francuskoj. Sa pravom je ovo važna tema i za Srbiju. Francuska je, kako se često kaže jedan od dva motora Evropske unije, a od 2019. godine i zemlja sa kojom Srbija ubrzano razvija bilateralne odnose koji utiču na aspekte političko-diplomatske, društvene, ekonomske, vojne i kulturno-naučne. Otuda potreba i da se nakon završenih izbora još jednom pokuša sagledati situacija u Francuskoj.
Odmah nakon izbora krenulo se u kalkulacije da li je i kako moguće formirati vladu i da li bi ta vlada bila ekspertska. Takođe, formiraju se poslaničke grupe i započinju pregovori oko budućeg sastava vlade za koju se u startu očekuje da postoji kraći vremenski period od teorijski mogućeg. Novi narodni front (178 poslanika) sačinjen od Melanšonove Nepokorne Francuske, Socijalističke partije, Ekološke stranke i Komunističke partije, već je značajno i pre izbora podeljen po ideološkim, ličnim i strateškim opredeljenjima. Pet poslanika se već pre izbora odvojilo od Melanšona, stoga će oni bliže sarađivati sa ekolozima i komunistima. Oni se čak zalažu i za stvaranje velike poslaničke grupe koalicije koja je osvojila najviše glasova, ali je realizovanje ove mogućnosti ograničeno. Predsednički tabor dobio je 156 poslanika, a čine ga Renesansa, MoDem i Horizonti, kojima se moraju pridružiti i još neki poslanici. U Skupštini će oni imati svoje poslaničke grupe, kao što će to biti slučaj i sa drugim strankama u okviru ove druge dve velike grupacije. Takođe, moguće je da će iz predsedničke većine, kao i iz svih ostalih grupa biti nezavisnih poslanika, što svedoči o fragmentisanom parlamentu. Nacionalni skup je u poziciji da formira najveću grupu po broju – 125 poslanika među kojima su i nekadašnji republikanci. Marin le Pen i Žordan Bardela biće najznačajniji u njihovoj borbi u Skupštini, koju su najavili kao nastavak puta ka poziciji moći. Na kraju, ali po mogućnosti uticaja veoma je značajna grupa republikanaca (66 poslanika), koji vode poreklo od nekadašnjih Degolista, Širakovih i Sarkozijevih pristalica. A kako će se zakoni u okviru budućeg parlamenta morati donositi uz široki konsenzus biće ne tako beznačajna uloga poslanika koji dolaze iz pozicije levice i desnice, a koji nisu, u okviru ovih velikih političkih grupacija, ni izašli na izbore.
Matilda Pano, bliska saradnica Žan Lika Melanšona je ponovo izabrana za predsednicu poslaničke grupe Nepokorene Francuske u Narodnoj skupštini, što potvrđuje kontinuitet delovanja ove partije, ali je i moguća naznaka brzog razilaženja sa grupacijom sa kojom je odnela pobedu. „U skladu sa republikanskom praksom tokom perioda kohabitacije, na predsedniku Republike je da se sada obrati Novom narodnom frontu kako bi mu omogućio da formira vladu” – stav je grupacije levih partija koja je osvojila najviše poslaničkih mesta u parlamentu koji broji 577 poslanika. Novi narodni front u zajedničkom saopštenju četiri poslaničke grupe poziva Emanuela Makrona da se „odmah obrati Novom narodnom frontu kako bi mu omogućio da formira vladu”. Levičari su upozorili Emanuela Makrona na produženo zadržavanje Gabrijela Atala u Matinjonu. Takođe, uključivanje u vladu krajnje desnice i levice za Makronovu političku grupaciju nije prihvatljivo. Nekoliko poslanika Renesanse preti da će glasati o nepoverenju ako buduća vlada uključi poslanike. Olivije For, sekretar Socijalističke partije, odmah nakon proglašenja izbornih rezultata izjavio je da je spreman da preuzme premijersku poziciju. „Ne može biti pretenzija na hegemoniju, želje da se nametnemo drugima, bez ikakvog dijaloga”, nastavio je on, uveravajući da će Novi narodni front „raditi samo pod jednim uslovom: da zna kako da funkcioniše konsenzusom”. Planove mu ometa potencijalna kandidatura poslanice Iget Belo sa Reuniona, koja je bliska Melanšonu i koju su podržale tri grupe iz koalicije. Ipak, kako je Belo odbila, pregovori levice se nastavljaju do 18. jula, što Emanuelu Makronu i ostalim pozicijama odgovara mogućnost dalje borbe za što bolje pozicije u situaciji kada nema apsolutne većine.
Nekadašnji premijer Eduar Filip, čija je stranka deo predsedničke grupe i za koga se veruje da bi mogao biti kandidat na predsedničkim izborima 2027. godine, pozvao je na formiranje „bloka koji bi spojio republikance i Renesansu”, a koji bi imao oko 220 poslanika. Po mišljenju Filipa ovaj blok bi dao „slabu, ali relativnu većinu”, koja je sposobna da „garantuje stabilnost”. Interesantno je da se dok su se pojavile, a potom i potvrdile informacije o njegovoj večeri sa Marin le Pen pre više od šest meseci, nekadašnji premijer i jedan od najpopularnijih političara u Francuskoj, opredelio se da odbaci termin koalicija i definisao ovo spajanje u vladi kao „tehnički sporazum koji omogućava da se poslovi zemlje pomeraju napred i upravljaju najmanje godinu dana”. Olivije Marleik, nekadašnji predsednik poslaničke grupe republikanaca, na liniji je sa ovim i poziva Emanuela Makrona preko intervjua u listu Figaro da imenuje premijera iz redova republikanaca. Gzavije Bertran, takođe republikanac zalaže se za sličnu vladu, koju naziva „vladom nacionalne vanredne situacije”. Ovde se insistira, dakle, ne na klasičnoj koalicionoj vladi, već više na savezu u skupštini u koji bi ušli pored republikanaca i Makronove grupe, takođe i poslanici iz redova Unije demokrata i nezavisnih, dakle, poslanici desnog centra, a možda i nezavisni poslanici. To je vrlo jasno oblik većine koji nije apsolutna većina, to sam svestan, ali koji je najbliži ovoj apsolutnoj većini i koji je sposoban sada da vlada, smatra Bertran. Za razliku od Eduarda Filipa, on nije koristio termin „tehnička vlada”, već izraz „politička vlada”. Insistirao je i da nijedna od „krajnosti” ne može biti deo te vlade. Poznato je i da je Emanuel Makron u utorak uveče imao sastanak sa Žerarom Laršeom, predsednikom Senata, takođe republikancem, koji mu je na početku kampanje uputio veoma oštre reči zajedno sa drugim republikanskim senatorima. U narednim danima videćemo da li će ovo biti put ka kreiranju jedne šire političke vlade koja će imati neformalno oročeni mandat od godinu ili dve dana, kako bi se konsolidovala situacija u državi.
Prvi dani nakon izbora u Francuskoj su očekivano posvećeni odmeravanju snaga i pozicioniranjima u okviru mogućnosti da se formira većina i Vlada. Istovremeno, ove izbore je potrebno posmatrati i kao pozicioniranje za 2027. godinu. Pokazalo se da pored ekstrema na levici i desnici, građani biraju i umerene opcije, kao i da ne veruju u promene programa Marin le Pen i Nacionalnog okupljanja. Veliko iskustvo za Žordana Bardelu, koji će biti važna karika u kritikama buduće vlade u narednom periodu. Takođe, Gabrijel Atal je pokazao sposobnost da se suoči sa velikim izazovom kratke, ali dinamične kampanje koju je vodio i uspeo da spreči katastrofu koju su predviđali neki analitičari. Kao šef poslaničke grupe predsedničke opcije u francuskoj Skupštini nastaviće odmeravanje snaga sa Bardelom. Sigurno je da će Atal biti jedna od važnih ličnosti francuskog političkog života i u budućnosti, iako je ovaj njegov prvi mandat kao najmlađeg premijera završen brzo i burno. Iako je Žan Lik Melanšon uspeo da značajno doprinese pobedama Novog narodnog fronta, njegova popularnost slabi, kao i kredibilitet među članovima drugih levih grupa. Neke od njegovih populističkih rešenja su ekstremi koji prete svakog trenutak da prerastu u tačke rascepa leve grupacije. Olivije For je na ovim izborima uspeo da se nametne i kao potencijalni kandidat za premijera, ali bez obzira koliko uspeha sada bude imao, takođe je obezbedio solidan start za 2027. godinu. Ipak, vidi se da Eduar Filip, iznoseći svoje predloge, samouvereno i konstruktivno, ozbiljno pretenduje na uspeh za tri godine na predsedničkim izborima. Bogato državničko i političko iskustvo je prednost grupacije koju on nastoji da stvori u Narodnoj skupštini, a da li je to realno i koliko održivo u ovim okolnostima pokazaće vreme. Ako se formira ovakva grupacija i Francuska stabilizuje, Eduar Filip bi mogao biti na korak od Jelisejske palate. Stoga se može zaključiti da kao što su se evropski izbori završili raspisivanjem parlamentarnih izbora u Francuskoj, da su se ovi parlamentarni završili neformalnim raspisivanjem kandidatura za predsedničke
