Жртва патриотски настројених глодара била је 22. тенковска дивизија 48. тенковског корпуса Вермахта. Док су се у Стаљинграду водиле жестоке уличне борбе ова дивизија је служила као резерва и била је стационирана недалеко од града.
Неколико месеци њихови лаки тенкови Pz. 38(t) чехословачке производње стајали су у пољима, сакривени у дубоким рововима и заштићени сламом од надолазећих мразева. Мотори нису радили јер је требало штедети гориво.
Совјетске трупе су 19. новембра 1942. године покренуле операцију „Уран“ како би опколиле немачку групу заглављену у Стаљинграду. Напади су вршени углавном на положаје слабих румунских трупа које су се налазиле на крилима немачке главнине. Двадесет друга тенковска дивизија је добила наређење да одмах крене у помоћ 3. румунској армији која је била на ивици катастрофе.
Међутим, део тенкова није могао да се покрене, а други су се кварили усред марша. Како се испоставило, кривци за кварове били су мишеви који су живели у слами јер су изгризли део електричних инсталација.
На крају је од стотину тенкова у одлучујућем тренутку за борбу било спремно тек нешто више од тридесет. Немачка дивизија није успела да се споји са 1. румунском тенковском дивизијом, па је после борбених окршаја у подручју насеља Песчани била приморана да се повуче.
Немци су веома озбиљно схватили инцидент са мишевима у 22. тенковској дивизији.
У директиви команде Групе армија „Дон“ од 5. децембра 1942. је писало: „Мора се водити рачуна да се овакав инцидент више никада не понови, а посебно се мора стално проверавати исправност тенкова и других оклопних возила. Све јединице, без изузетка, морају добити одговарајуће инструкције“.
