српског језика, истичући да се ради о историјској и културној правди. Али док једна страна власти говори о правди и дијалогу, друга показује сасвим другачије лице.
Недавни скандал на сједници Владе то најбоље илуструје: премијер Милојко Спајић је, након што је одлука о упису нове генерације студената на ФЦЈК ујутру оборена, исту тачку истог дана „прогурао“ електронским гласањем — уз подршку министара из ПЕС-а, Бошњачке странке и албанских партија. Овај маневар директно је погазио колективно одлучивање, а у јавности отворио сумњу да је све урађено како би се удовољило интересима уских кругова, блиских старом режиму и идеолошким центрима са Цетиња.
ФЦЈК, основан као политички пројекат бивше власти, дјелује изван државног универзитета, без контроле академске заједнице, али са сталном подршком државног буџета. За разлику од њега, српски језик — као стварна културна и језичка кичма већинског народа — нема чак ни гарантован статус у образовном систему.
Ћутање министарке просвјете Анђеле Јакшић Стојановић на поновљене захтјеве новинара ИН4С да коментарише иницијативу за заштиту српског језика само је потврдило да ова Влада нема намјеру да спроведе озбиљан друштвени дијалог. Умјесто тога, српски језик и култура настављају да се гурну у страну, док се институције понашају као да у Црној Гори већина нема право на свој језик, уџбенике и наставу.
Овај раскорак — подршка измишљеном „црногорском“ идентитету, а игнорисање стварног — открива сву дубину политичког инжењеринга који се и даље води над Црном Гором. Докле год Влада не буде имала снаге да призна реалност пописа и врати српски језик тамо гдје му је мјесто — у школе, у институције, у Устав — прича о „европским стандардима“ остаће само празна фраза.
