MUZEJ ŽRTAVA GENOCIDA PODSEĆA

POGROM U JUŽNOJ BAČKOJ 1942. GODINE

Veći broj Srba i Jevreja iz svih delova grada dovožen je kamionima ili su pod stražom, peške, sprovedeni do pred sam ulaz u novosadsku plažu Štrand. Tu su bili postrojavani u redove i čekali su da budu uvedeni pojedinačno ili u grupama na plažu, odakle su se neprestano čuli pucnjevi pušaka i zapomaganje žrtava.

Masovna ubistva na samoj obali Dunava, pored Štranda, počela su 22. januara u 4 sata ujutru i trajala su do 4 sata popodne. Žrtve su padale u vodu, a one koje su pale na obalu vojnici su gurali pod led. Jedan posmatrač sa druge obale ustanovio je da je ubijano 15 osoba na minut.

U 4 sata došao je oficir i naredio da se preostali „zarobljenici“ odvedu u Spomen-dom. Na putu do doma streljani su neki starci i iznemogli, prema naređenju koje su oficiri izdali: „ko se usput bude okrenuo ili zastao, biće ubijen“.

„Štrand“ je za najstrašnije gubilište mađarske racije određena još njenog prvog, relativno mirnog dana. Te srede, 21. januara 1942, pukovnik Jožef Graši, komandant Drugog oružanog odreda, kojem je sprovođenje pogroma povereno, obišao je trupe na terenu i, nezadovoljan njihovom efikasnošću, oštro ukorio jednog od najvećih krvnika u tri najstrašnija dana u istoriji Novog Sada, žandarmerijskog kapetana Martona Zeldija.

Lajoš Gal koji je, dvadesetak dana ranije došao iz Budimpešte da preuzme komandu nad tek osnovanom novosadskom Žandarmerijskom školom, a 20. januara, zajedno sa višim policijskim savetnikom Jožefom Talijanom, izradio i tehnički plan pogroma, Grašijevo nezadovoljstvo shvatio je ozbiljno. Odmah je naredio da se nađe mesto najpogodnije za pogubljenja i odlaganje leševa. Ono što se, na 27 stepeni ispod nule, događalo 23. januara, prevazići ne samo užasne strahote do sada opisane, već će probiti i najšire granice koje normalan ljudski um može da dosegne.

Odmah po dolasku, ispred ulaza na plažu, svrstavali su ih u kolonu od po četvoro, a onda u manjim grupama odvodili do kabine na ulazu, gde su predavali sve stvari koje su imali kod sebe, uključujući, razume se, i novac i nakit. Zatim su ih sprovodili do obale zaleđene reke gde ih je čekala strašna smrt.

Nezapamćenom i neshvatljivom egzekucijom je, inače, rukovodio Gustav Korompai, poručnik mađarske rečne straže, a dok je ona trajala, iz grada su neprestano stizali i kamioni sa leševima tamo pobijenih Srba i Javreja.

Koliko ljudi je pobijeno na samom Štrandu, nikada nije pouzdano utvrđeno.

/Fotografija: streljanje Jevreja na obali Dunava/

…