МУЗЕЈ ЖРТАВА ГЕНОЦИДА ПОДСЕЋА

ПОГРОМ У ЈУЖНОЈ БАЧКОЈ 1942. ГОДИНЕ

Већи број Срба и Јевреја из свих делова града довожен је камионима или су под стражом, пешке, спроведени до пред сам улаз у новосадску плажу Штранд. Ту су били постројавани у редове и чекали су да буду уведени појединачно или у групама на плажу, одакле су се непрестано чули пуцњеви пушака и запомагање жртава.

Масовна убиства на самој обали Дунава, поред Штранда, почела су 22. јануара у 4 сата ујутру и трајала су до 4 сата поподне. Жртве су падале у воду, а оне које су пале на обалу војници су гурали под лед. Један посматрач са друге обале установио је да је убијано 15 особа на минут.

У 4 сата дошао је официр и наредио да се преостали „заробљеници“ одведу у Спомен-дом. На путу до дома стрељани су неки старци и изнемогли, према наређењу које су официри издали: „ко се успут буде окренуо или застао, биће убијен“.

„Штранд“ је за најстрашније губилиште мађарске рације одређена још њеног првог, релативно мирног дана. Те среде, 21. јануара 1942, пуковник Јожеф Граши, командант Другог оружаног одреда, којем је спровођење погрома поверено, обишао је трупе на терену и, незадовољан њиховом ефикасношћу, оштро укорио једног од највећих крвника у три најстрашнија дана у историји Новог Сада, жандармеријског капетана Мартона Зелдија.

Лајош Гал који је, двадесетак дана раније дошао из Будимпеште да преузме команду над тек основаном новосадском Жандармеријском школом, а 20. јануара, заједно са вишим полицијским саветником Јожефом Талијаном, израдио и технички план погрома, Грашијево незадовољство схватио је озбиљно. Одмах је наредио да се нађе место најпогодније за погубљења и одлагање лешева. Оно што се, на 27 степени испод нуле, догађало 23. јануара, превазићи не само ужасне страхоте до сада описане, већ ће пробити и најшире границе које нормалан људски ум може да досегне.

Одмах по доласку, испред улаза на плажу, сврставали су их у колону од по четворо, а онда у мањим групама одводили до кабине на улазу, где су предавали све ствари које су имали код себе, укључујући, разуме се, и новац и накит. Затим су их спроводили до обале залеђене реке где их је чекала страшна смрт.

Незапамћеном и несхватљивом егзекуцијом је, иначе, руководио Густав Коромпаи, поручник мађарске речне страже, а док је она трајала, из града су непрестано стизали и камиони са лешевима тамо побијених Срба и Јавреја.

Колико људи је побијено на самом Штранду, никада није поуздано утврђено.

/Фотографија: стрељање Јевреја на обали Дунава/

…