ИНТЕРВЈУ! ДРАГОЈЕ ЖОДРА ВЛАХОВИЋ: КО УБИЈЕ ПСА ТАЈ ЈЕ СПРЕМАН ДА УБИЈЕ И ЧОВЈЕКА!

1. Случај убијеног пса у Подгорици, да ли је ово први овакав случај?

На жалост, имали смо пуно сличних случајева и раније, а издвојио бих само неке, који су по самом начину извршења били најужаснији. Сјећамо се вјешања пса на Марези, два силовања паса, једно у Будви, друго у Даниловграду, као и вјешање пса у Петњици, када је починилац то кривично дјело извршио пред малољетном кћеркицом. Дакле, јасно нам је свима да су починиоци у свим овим, али и у многим другим случајевима, далеко више од мрзитеља животиња, да због Ваших читалаца не користим неке теже термине.

Ипак, задњи случај у Подгорици, морамо се сложити, има посебну тежину, поготову ако узмемо у обзир чињеницу да починиоц већ годинама уназад мучи животиње које бораве у његовом дворишту, у изузетно лошим условима. Да појасним, Нововић у свом дворишту, у неусловним кавезима већ пуно година уназад држи преко двадесет вукова, иако не посједује никакву дозволу за то, нити је може добити. Иако је против поменутог поднесено на стотине пријава, иако надлежне институције добро знају да он крши све законске прописе, до дана данашњег нико није реаговао. Зашто? Е то бих волио од њих да чујем, али је јасно свима да дио одговорности за кривично дјело које је починио сносе и надлежне институције.

2. Колико у ЦГ грађани имају свијест да су пси жива бића врло вјерна људима, којима треба пажња и љубав?

Морам признати да се та свијест код грађана Црне Горе полако буди, захваљујући прије свега људима који се баве заштитом животиња, али ништа мања заслуга не припада ни медијима, који заиста поклањају велику пажњу заштити и добробити животиња. Наравно, треба још пуно рада и труда, да ми у том смислу постанемо једно друштво које у себи носи емпатију према животињама, али лично нисам незадовољан.

3. Колико су општине урадиле по питању азила за псе?

Сада већ давне 2008. године донесен је Закон  о добробити и заштити животиња, чијаје једна од одредби била да у наредне три године свака општина мора имати склониште за псе. До данас већина општина није испоштовала поменуту одредбу, а и оне које јесу, урадиле су то више да би задовољиле законске прописе, него да би на тај начин ријешиле проблем напуштених паса.

Организација коју ја водим се залаже за спровођење система „Ухвати, стерилиши и пусти“, који се показао свуда у Европи као изузетно добар, јер на тај начин  би у периоду од 3 до 5 година број напуштених паса довели на ниво статистичке грешке. Међутим, у нашимопштинама не постоје услови за тако нешто, а чини ми се ни слуха надлежних. Зато данас имамо проблем да општине издвајају значајна материјална средства, плаћајући грађанима одштете за уједе паса луталица,  што опет грађани користе, па се на разне начине довијавају да узму тај новац.

4. Да ли имате подршку ЕУ по питању заштите животиња?

Европска Унија издваја одређена материјална  средства, која су јако скромна, међутим она најчешће не заврше тамо гдје су најпотребнија. А што се њихове директне подршке тиче, с обзиром да имају своје представнике у Црној Гори, одговор је вазда исти – не желимо да се мијешамо у ваша унутардржавна питања. Сами процијените колико су у томе искрени.

5. Да ли они који малтретирају животиње треба да иду на робију и какве казне за починитеље би препоручили?

Да, наравно, поготову они који на најсуровији начин убијају животиње. Међутим ту имамо проблем са институцијама, а ту прије свега мислим на Тужилаштво, јер је за њих већ годинама уназад тај проблем занемарљив. У разговору са разним стручњацима психијатријске струке сам сазнао да би те особе исто тако мучиле и убијале дјецу, жене, старце, само кад би знале да их правосудни органи неће казнити. Дакле, ријеч је о особама које све то раде свјесно, знајући да ће проћи некажњено.