Док хрватски званичници широм Европе глуме пристојност и европејство, у срцу те исте “европске” Хрватске, синоћ је одржан концерт Марка Перковића Томпсона — музичког симбола мржње, нетрпељивости и усташке идеологије. Баш тако, у Сињу, у земљи чланици Европске уније, синоћ је прослављан злочин — злочин под именом “Олуја”, највеће етничко чишћење у Европи након Другог свјетског рата.
Умјесто да се стиде онога што су урадили Србима 1995. године — протјеривања преко 250.000 људи, стотина убијених и несталих, пљачке и паљевине српских домова и цркава — они данас то славе. Не само да славе, него то раде уз пјесме које би у свакој пристојној држави биле забрањене. Али не и у Хрватској. У Хрватској је мржња према Србима национални спорт. Томпсон је њихов херој, а његове усташке поеме — химне.
Један од најгнуснијих примјера видјели смо јуче испред кафића у Сињу, уочи самог концерта. Са разгласа се чула пјесма “Јасеновац и Градишка Стара”, отворена апологија усташтва. Пјесма у којој се величају кољачи Јуре Францетић и Максим Лубурић, пјесма у којој се буквално слави клање Срба.
Да поновимо само дјелић тог монструозног текста, који је у Сињу вечерас изазвао одушевљењ
“У Чапљини кланица била, пуно Срба Неретва носила
Ој, Неретво, теци низа страну, носи Србе плавоме Јадрану…”
И све то, уз пљесак, смијех и игру окупљених. Са сцене Томпсон, у публици они који у срцу носе Павелића и црну легију. Европа, рећи ће неко? Цивилизација? Демократија? Не, Хрватска је вечерас показала своје право лице. То није држава у којој се његује култура мира, него земља у којој је мржња према Србима једина истинска идеологија.
Није новост да Томпсон пјева оно што нормалан свијет назива фашизмом. Није новост ни да га држава подржава, јер без благослова власти овакве срамоте не би биле могуће. Новост је само да је Европа и даље глува и слијепа — или можда баш и није. Можда је та Европа задовољна оваквом Хрватском, јер мржња према Србима никада није била проблем Запада. Напротив.
И зато данас нека нико не говори о помирењу, суживоту и европским вриједностима. Док у Сињу хиљаде Хрвата пјевају о клању Срба, знајте — то је Хрватска коју славе. То је Хрватска у Европској унији. И не, није то никакав инцидент, него правило.