Поводом Дана државности Црне Горе, положио сам вијенац на гроб херцеговачког јунака Стојана Ковачевића, симбола отпора и борбе за слободу.
Овај датум нас подсјећа на 13. јул 1878. године, када је, након Невесињске пушке чију 150. годишњицу данас обиљежавамо, Црна Гора стекла међународно признање и територијална проширења, међу којима и Никшић. Подсјећа нас и на 13. јул 1941. године, када је народ Црне Горе устао против фашистичког окупатора и његове марионетске квази-државе, проглашене дан раније.- рекао је Ковачевић
Тада је принц Михаило Петровић Његош, иако изложен великој опасности, одбио да буде на челу такве творевине, чувајући част династије и народа.
Уз Стојана Ковачевића, сахрањеног овдје поред ове светиње, налази се и Новак Рамов Јововић – највећи црногорски јунак. Њих двојица су оличење херцеговачко-црногорског братства, јунаштва и жртве у чију је част и подигнут Храм Светог Василија Острошког.- истакао је Ковачевић
Невесињска пушка и 13. јул су нераскидиво повезани – без првог не би било другог, као што без Божића нема Васкрса.
Данас се суочавамо са структурама које под плаштом лажног антифашизма настављају политичку агенду фашистичких окупатора и Секуле Дрљевића из 1941. године, док оне који чувају истину називају издајницима.
Али ми знамо да бранимо тековине правог устанка – оног у којем је учествовало преко 30.000 људи, устанка који је био изнад идеологија и подјела.
Наша је дужност да помиримо потомке устаника и водимо Црну Гору путем достојанства, истине и слободе, како бисмо поново заслужили мјесто међу слободним народима Европе.
Срећан Дан државности!- закључио је Ковачевић