Света Петка духовна заштитница племена Голија
НикшИЋ – У мјесту Јасиковица, засеоку голијског села Гослић, удаљеног тридесетак километара од Никшића, јуче је у цркви Свете Петке прослављена храмовна слава. Уз присуство вјерног народа из неколико голијских села, литургију је служио свештеник Драган Обрадов Крушић, парох голијски, који је пререзао славске колаче и подсјетио, да је црква у Јасисковици, једини храм у никшићкој општини који је посвећен овој великој светитељки.
Света Петка је духовна заштитница и покровитељица цјелокупног племена Голије, коју славе неколико братстава, Канкараши, Горанмовићи, Пуровићи, Бјелице, Бабићи, Стањевићи и Вучуровићи.
– Велики божији благослов Свете Петке, која је слављена широм хришћанског свијета, која у племену Голији има свој храм, који је у изградњи, који се гради са великом слогом и љубављку, али даће велики Бог да се доврши у што скоријем року. Ја као парох голијски морам да изразим велику благодарност људима из Црквеног одбора Радоману Бабићу и Радовану – Буцу Канкарашу и осталим члановима, којима је дао Бог велику промисао да на овом мјесту изграде храм у славу Свете Петке Параскеве, ваше заштитнице пред предстолом божијим. Пререзали смо славске колаче породицама које славе Свету Петку, са жељом да ова ова божија угодница, која је вјековима уназад помагала вашим прецима, тако да и у будућим временима помаже вама – казао је парох голијски Драган Крушић.
Света Петка је рођена у Епивату у Цариграду у 10. вијеку, за коју је Св. владика Никољај Велимировић, епископ жички и охридски тврдио, а тако и јесте, да је ова светитељка српског поријекла, истиче Крушић. Српски народ је дао велике светитеље и божије угоднике, који нијесу ограничени неким границама јер они су свенародни и свевасељенски, који свима помажу коих истински позове у помоћ, јер за њих нема нација и граница.
– Свети Васиије Острошки Чудотворац на помаже и изцељује само православне хришћане, већ и људима друге вјере. Тако и Света Петка, свевасељенска светитељка помаже свима који је позову у помоћ. Она је примила монашки чин у чуваном храму Свете Софије у Цариграду, када је и добила име Параскева, што на грчком језику значи петак, и од тада је названа Петка. Послије добијања монашког чина, жељна подвизавања, Света Петка одлази у јорданску пустуњу, гдје је године и године проводила у најстрожијем монашком подвигу, молитви, бдењу и строгом посту. За тај њен богоугодни живот, Бог је просалвио великом славом и чедесним моћима. Пошто је провела дуг период и уз помоћ васкрслог Христа, побиједила сва демонака искушења, тада јој се јавља анђео Божији, који јој је казао, да се врати у Цариград, гдје са касније и упокојила – истакао је парох голијски.
Њене свете мошти из Цариграда одлазе до Трнова, тадашње бугарске престонице, а потом у Видин. Царица Милица, супруга цара Лазара молила је турског цара Бајазита, да мошти Свете Петке походе српску земљу, тако да је 1398. године њен ћивот долази у манастир Љубостињ, задужбину царице Милице. Након тога њене мошти се селе на Келемегдану у Београду. Божијом промисли њене мошти из Београда одлазе у Румунију, гдје и данас послије 300 година почивају у граду Јаши. На Калемегдану у цркви посвећеној овој светитељки, налази се дио њених моштију и љековити извор, који посјећује велики број вјерника.
– Један Божији човјек имао је сновиђење, у коме је Света Петка њему рекла. да воли Србе, али ме нико више не поштује од румунског народа, и зато је воља моја, да моје мошти буду у овој земљи. Румунски народ заиста има велико поштовање према овој светитељи, гдје годишње три милона људи обиђе њене чудотворне мошти, из којих се, када им се приђе, осјећа топлина – рекао је свештеник Крушић, закључивши да свако овакво окупљање је на радост душа наших предака, који знају да смо се данас окупили у овом храму, а то је уствари и наша вјера.
Након службе скуп је настављен за трпезом љубави, гдје су се обратили чланови Црквеног одбора, при храму Свете Петке, Радоман Бабић и Радован Канкараш. Скуп је уљепшао народни гуслар Никола Терић.
Ж. Шапурић, ДАН