Често се каже да су стари документи најбољи чувари истине. Један од таквих је и чувени Готски алманах (Almanach de Gotha), реномирани европски годишњак који је деценијама објављивао дипломатске, статистичке и генеалошке податке о државама света.
У издању из 1861. године, посебан одељак посвећен је тадашњој Кнежевини Црној Гори (Principauté de Monténégro).
Кључни подаци из алманаха:
- Становништво: Према званичној статистици из тог времена, Црна Гора је бројала 125.000 становника.
- Национална припадност: У документу се изричито наводи да је реч о становништву „српске расе“ (Slaves de race serbe).
- Војна снага: Од укупног броја становника, око 25.000 мушкараца било је способно за војну службу, док је 15.000 могло служити ван граница земље.
- Територијална подела: Држава се делила на „Праву Црну Гору“ (Tschrnagora proprement dite) са четири нахије (Катунска, Црмничка, Ријечка и Љешанска) и Брда (Brda) која су обухватала седам планина, односно нахија (Бјелопавлићка, Пиперска, Морачка и Кучка су посебно поменуте).
- Династија и власт: Алманах бележи трагичну смрт књаза Данила I (август 1860) и долазак на престо Николе I Петровића Његоша. Такође, помињу се кључне личности тадашње администрације, попут војводе Мирка Петровића.
Религија и дипломатија
Занимљиво је да документ наводи „грчку религију“ (православље) као доминантну, док се у Кучкој нахији бележи присуство неколико хиљада католика. Такође се наводе страни конзули (Француске и Русије) који су пратили дешавања у тадашњој кнежевини.
Овај документ представља важан извор за разумевање међународног погледа на Црну Гору средином 19. века, потврђујући њен државни континуитет и етнички састав онако како га је видела тадашња учена Европа.
