ZLATNIM BEOČUGOM OVENČANA PRIPADNICA SISTEMA ODBRANE
Prof.dr Elizabeta Ristanović, profesor je Univerziteta odbrane i načelnik Odeljenja za mikrobsku genetiku i imunologiju na Vojnomedicinskoj akademiji, ali i vredni nacionalni pregalac i delatnik čiji se ime prepoznaje na svesrpskom prostoru, autor brojnih radova, knjiga, monografija, rodonačelnik mnogih projekata saradnje VMA i Srpske pravoslavne crkve, kao i institucija kulture i pionir mnogih poduhvata, dobitnik je Zlatnog beočuga, prestižne nagrade za doprinose duhovnom razvoju i kulturi grada Beograda koju dodeljuje Kulturno-prosvetna zajednica Srbije. Nagrada je uručena u Narodnom pozorištu u Beogradu, a profesorka Ristanović je u izjavi datoj tim povodom, ne skrivajući ponos izjavila sledeće:
- Izuzetna je čast i zadovoljstvo biti beočug u čvrstom lancu trajanja snažne duhovne vertikale našeg naroda i biti od strane najeminentnijih ljudi duha i srpske kulturno – prosvetne zajednice prepoznat i naći se na ovoj veličanstvenoj pozornici gde sve vrednosti zapravo pred licem javnosti dobijaju svoj lik u realnom ogledalu. Tako i mi, stvaraoci, naučni radnici i predstavnici akademskog sektora, vojnog zdravstva, sektora bezbednosti, imamo zadatak i obavezu da svojim ukupnim angažmanom i u ovom teškom vremenu, na još jednom istorijskom raspeću i razmeđi između dva sistema vrednosti, dva modela budućnosti u svetu koji se dinamično menja, ugledajući se na svoje herojske pretke, na svoje učitelje i uzore, mlađim generacijama pokažemo kuda i kako se mora. Naša je budućnost, u to sam potpuno sigurna, pobeda dobra, kao i što znam da ćemo uprkos svim iskušenjima, odoleti i istrajati, sačuvati naše nebo slobode, najlepšu zemlju Srbiju natopljenu krvlju predaka, naše sveto Kosovo i Metohiju, Republiku Srpsku, svoj etnopsihološki prostor i svoj narod, naravno prevashodno uz oslonac na vlastitu snagu i pamet, uz neophodnu reafirmaciju tradicionalnih vrednosti našeg društva, snage porodice, obrazovnog sistema, duhovno uzrastanje i preporod, a sve u iščekivanju osvita nekog lepšeg, verujemo pravednijeg i boljeg sveta za koji smo upravo mi prvi dali velike žrtve i platili visoku cenu i koji se, duboko verujem, nazire. To je svet Svečoveka o kome je govorio Dostojevski, svet kome mi po svom arhetipu, korenu, istoriji pripadama, to je svet koji poštuje svakog čoveka, njegovu slobodu i dostojanstvo, kao i druge narode i vere. Nastojaću da i daljim radom i stvaranjem, pre svega u domenu obrazovanja i vaspitanja mladih naraštaja, što smatram najplemenitijim angažmanom, zahvalna Gospodu što me je uputio na taj put, ali i kroz svoj naučni i stručni rad dam puni doprinos svome rodu i otačastvu i opravdam ukazano poverenje. Živela Srbija i vaskoliki srpski rod!
Ona je posebno istakla da ova nagrada pripada i njenoj porodici, ali i svima onima koji su joj pomagali i pružali podršku u savladavanju i spoznaji lavirinata prirode, bezbednosnih i profesionalnih izazova sa kojima se hrabro hvatala u koštac, svima koji su joj pružali i pružaju snagu, oslonac i podršku i koji su joj primerom i delom pokazali da je borac superlativ pojma čovek i da mora da pobeđuje u svim bitkama koje povede, ostajući dosledna sebi, nepokolebljivim uverenjima, snazi svoje vere i duha i snažno izraženih patriotskih opredeljenja, koje s ljubavlju prenosi i svom sinu, ali i svojim studentima, koje takođe smatra svojom decom i uči ih da budu dobri stručnjaci ali i ljudi duha koji ne broje samo prost račun, već uspevaju da proniknu u mnoge tajne i razumeju svet oko sebe, koristeći sva dostignuća i moderne tehnologije u službi ljudskog dobra i napretka, sagledavajući multidisciplinarno i svedimenzionalno sve probleme i izazove sa kojima se srećemo.
Ovo je inače prva nagrada ovakvog tipa kojom je ovenčan pripadnik sistema odbrane, što profesorku Ristanović čini izuzetno ponosnom, jer je i sama dete srpskog oficira i njen pokojni otac Spasoje bio joj je velika podrška u životnim borbama, a sistem odbane i vojska su njeno profesionalno i životno opredeljenje. Slučaj, gospodar zbivanja, uredio je da je profesorki Ristanović ovo vredno priznanje bude uručeno baš na dan kada je pre tačno 26 godina počela je da radi na Vojnomedicinskoj akademiji.
IZVOD IZ BIOGRAFIJE DOBITNIKA
Prof.dr Elizabeta Ristanović, načelnik je Odeljenja za mikrobsku genetiku i imunologiju na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu gdje je stalno zaposlena od 1998. godine. Bila je „Student generacije“ Univerziteta u Beogradu, gde je i doktorirala 2002. godine iz oblasti mikrobiologije i imunologije postavši najmlađi doktor nauka u tadašnjoj Vojsci Srbije i Crne Gore. U toku svoje bogate profesionalne karijere ispunjene radom i izuzetnim rezultatima u periodu 2007-2011 obavljala je i dužnost pomoćnika načelnika VMA za moral i informisanje nesebično se anagažujući na afirmaciji ove ustanove i na unapređenju odnosa sa medicinskim, naučno-obrazovnim, verskim, sportskim i kulturnim institucijama u regionu i svеtu. U tom periodu akreditovan je Medicinski fakultet VMA i Univerzitet odbrane u Beogradu, uspostavljeni su snažni mostovi saradnje sa Srpskom pravoslavnom crkvom, a na VMA je, uz blagoslov Patrijarha Pavla i Mitropolita Amfilohija, izgrađen Paraklis Svetog Luke Simferopoljskog i Krimskog, prvi paraklis u Vojsci Srbije. Redovni je profesor Univerziteta odbrane u Beogradu i naučni savetnik. U tom svojstvu angažovana je kao predavač na Medicinskom fakultetu VMA, kao i na Vojnoj akademiji u okviru osnovnih i doktorskih studija kao i svih vidova karijernog usavršavanja uključujući i Visoke studije bezbednosti i odbrane. Vodeći je nacionalni ekspert za oblast bioterorizma i medicinske zaštite i predstavnik Ministarstva odbrane i Vojske Srbije za saradnju sa međunarodnim organizacijama u ovoj oblasti. Usavršavala se u najprestižnijim svetskim centrima za oblast biološke odbrane, biološke bezbednosti, biološke sigurnosti, kriznog menadžmenta i krizne komunikacije, kontrahibridnog delovanja. Usavršavala se i u oblasti učenja na daljinu, autor je prve elektronske knjige na Univerzitetu odbrane u iz oblasti bioterorizma, njegove prevencije i reagovanja koja je prevedena na engleski jezik i izazvala je veliku pažnju u okviru akademskog sistema UN. Učesnik je, predavač po pozivu i član naučnih odbora na više domaćih i međunarodnih naučnih i stručnih skupova i rado viđen predavač u mnogim akademskim ustanovama u regionu i svetu. Autor je i koautor više od 300 naučnih i stručnih radova, među kojima su knjige i poglavlja u značajnim međunarodnim i domaćim publikacijama, kao i radovi objavljeni u najprestižnijim svetskim časopisima, kao i vredne monografije „VMA-u službi čoveka, zdravlja i otadžbine“ čiji je izdavač „Pravoslavna reč“, ali i brojnih poglavlja u knjigama posvećenim istorijatu srpskog vojnog saniteta.Učesnik je i rukovodilac na više nacionalnih i međunarodnih projekata. Erudita i stvaralac, pokušava da dosegne filozofske osnove nauke i insistira na multidisiciplinarnom pristupu u prepoznavanju i suočavanju sa naučnim, biomedicinskim i bezbednosnim izazovima današnjice. Na predlog Mitropolije crnogorsko-primorske SPC i blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija Radovića i Univerziteta odbrane u Beogradu, dobitnik je Vukove nagrade za doprinose prosveti, nauci i kulturi Republike Srbije i svesrpskog prostora, vojne spomen medalje za rezultate u službi, vojne spomen medalje za učešće u odbrani od NATO agresije i više drugih nagrada i priznanja, a njena najveća nagrada je, kako sama s ponosom ističe, njen sedamnaestogodišnji sin Sergej, koga je od malena usmerila na stvaralački put. Njeni duhovni uzori bili su Njegoš, Puškin i Dostojevski, a filozofski Berđajev i Iljin. Govori engleski i ruski jezik. Kao dete oficira rasla je i izgrađivala se u različitim sredinama bivše Jugoslavije, nikada ne zaboravljajući svoj predački, dinarski arhetip.
