Ових дана режимски портали дијеле нашу објаву из 2018. године о доктору Лазару Продановићу.
Ми смо тада на нашем порталу имали рубрику „Наши љекари“ у којој смо представљали истакнуте љекаре из нашег краја. Тако смо поред доктора Продановића писали и о Нади Васић, Љубисаву Гаврићу, Љиљани Иванчић, Данки Мићић, Александру Васићу, Николи Ждракановићу, Вељку Маћешићу, Весни Ивановић, браћи Милошевић и многим другим.
Иако су многи од тих љекара данас истакнути активисти различитих политичких партија, ми се у нашим објавама нисмо освртали на тај њихов ангажман. Писали смо искључиво о њиховој професији и резултатима које су остварили на медицинском пољу.
Али само један љекар од свих њих, тачније његови политички симпатизери, покушавају љекарску страну укаљати политичком. Додуше, доктор Продановић је сам прибјегао томе.
Када год бисте му нешто противрјечили за његов политички рад, он би се бранио чувеном реченицом: „Ја сам оперисао хиљаде људи!“. Да, и!? То вам је посао. Као фризеру да ошиша хиљаде људи, као учитељу да научи хиљаде људи…
Доктора Продановића можемо посматрати на два начина.
Ако га посматрамо као љекара, о њему можемо рећи све најбоље. Што смо већ и учинили.
Ако га посматрамо као политичара, о њему можемо рећи све најгоре. Што и чинимо. И то је наше легитимно право.
Лазар Продановић је човјек који се скоро тридесет година налази у највишим законодавним органима ове земље и дио је актуелног режима. Неколико мандата је био посланик у Парламентарној скупштини БиХ и сваки тај мандат му је повјерен од народа, не за његов политички рад, већ за кредит и заслуге које је као љекар имао у народу. Лазар је био и јесте вишегодишњи дио система који је скоро уништио ову земљу, раселио младост, уништио здравствени и социјални систем, понизио борце и ратне војне инвалиде, заборавио на њихове потомке…
Лазар Продановић је, док је био у пуној интелектуалној, професионалној и политичкој снази, у Братунац свраћао само на предизборни митинг да махне својим тада бившим суграђанима и затражи подршку. И ништа више од тога.
Неко ће рећи, задужио је народ, лијечио нас у рату. Па, јесте. Народ му се одуживао за то тридесет година. Али, задужио је овај народ и онај борац што је сједио у рову, она куварица која је спремала храну, она медицинска сестра која је превијала ране, онај пекар што је пекао хљеб да не умремо од глади, Брано Вучетић, Цветко Ристић и Славка Матић који су дали све што су имали за Републику Српску… Свако је дао што је имао, неко је изгубио све што је имао, а неко је радио оно што му је био посао.
Нажалост, није свако наплатио тај свој допринос. Неко је тридесет година, због својих ратних заслуга, примао од овог народа као посланик десетине хиљада марака, док су многи једва крпили крај са крајем.
Лазар Продановић се у Братунац вратио прије двије године. Тада је поново извадио личну карту у Братунцу. До тада је он био Зворничанин. Одласком у пензију и тихом елиминацијом од стране врха СНСД-а са високих државничких позиција, Лазар се сјетио „свог“ Братунца.
Као ментор Недељка Млађеновића осјећао се одговорним за његов изборни пораз. Не мирећи се са тим, заједно са осталим политичким истомишљеницима, направио је малу револуцију у Братунцу. За двадесет година владавине Недељка Млађеновића нико никад није ни помислио покренути његов опозив. А онда је дошао Срђан Ранкић, млад, енергичан, амбициозан човјек и политичар и пола града се дигло на устанак. Ваљало је бранити позиције, послове и капитал који су појединци „поштено“ зарадили претходних година.
Лазар је предводио разуларену руљу, оптужујући Ранкића да је мафијаш, лопов, лажов… И успио је убиједити народ у то. Вјеровали су свом доктору на ријеч. А Лазар се водио оном народном: „Док истина изађе на видјело, лаж обиђе десет пута свијет.“
Али вријеме је најбољи судија, а вријеме нам је показало и оголило све њихове лажи и сплетке. Срђан Ранкић да је био то за шта су га оптуживали, не би га само ухапсили, већ би га на ломачи запалили.
И тако, дођосмо до нових избора у којима Лазар Продановић поново покушава замазати очи овом народу са причом како је лијечио људе у рату, како је човјеку срце оперисао, итд.
Супер, онда се врати у ординацију и спашавај овај народ. Изађи из те политичке фотеље и двоструко спаси свој народ који си спреман жртвовати због најнижих људских порива. Добар љекар не значи бити и добар човјек по аутоматизму.
Срамотно је оно што Лазар Продановић чини у свом политичком дјеловању. Не преза ни од чега. Прибјегава најјефтинијем популизму док је истовремено спреман „одрубити“ главу сваком ко му је на путу. Свеједно му је људе, без икаквих доказа, етикетирати као мафијаше, свеједно му је загрлити се са Рамизом Салкићем, СДА и муџахединима како би добио њихову подршку, свеједно му је што му политику води локални тајкун и што се највише брине за његове интересе.
Предизборна обећања која је дао овом народу је заборавио. Нема новог обданишта, нема нове фабрике, нема обилазнице, нема храма, нема обалоутврде, а нема ни нове младе крви коју нам је обећао прије двије године, убјеђујући нас да је функцију начелника прихватио само привремено.
Критика његове кћерке да га не разумије како може бити са таквим људима, пљување по сопственој партији па онда лизање, све то пада у други план пред овим 68-годишњим љекаром, пензионером и политичаром који се баш сад, у цвијету своје старости сјетио да може још много дати за „свој“ народ. Моћ да се „пита“ и одлучује постала је страст јача од било чега здраворазумског.
Можда Лазаре има људи који вјерују у те твоје бајке. Ми више не!
