Изјава Далиборке Уљаревић на конференцији у Сарајеву није изненађење за оне који већ годинама прате њен јавни ангажман. Под плаштом „суочавања с прошлошћу“ и „борбе против говора мржње“, Уљаревић понавља добро познату праксу промовисања једностраних и политички мотивисаних тумачења догађаја из новије историје.
Овог пута, она наводи да „65% грађана Црне Горе сматра да је у Сребреници почињен геноцид“, и то представља као чињеницу коју треба пренети младима кроз образовни систем. Овим је, без директног изговарања, јасно подржала тезу о „геноциду“ – термин који велики део јавности у Србији и Републици Српској, као и бројни међународни правни и академски ауторитети, сматрају спорним или намерно политизованим.
Уместо да подстиче истинско критичко размишљање, Уљаревић релативизује потребу за објективном историјском анализом и отварање простора за различита тумачења – што би требало да буде кључ сваког здравог друштва. Напротив, кроз свој јавни наступ она већ унапред диктира шта је „истина“, а шта „говор мржње“, не остављајући простор за дискусију.
С обзиром на њену историју антисрпских ставова и блискост са појединим невладиним круговима који годинама упорно гурају наративе кривице уперене првенствено против српског народа, ова изјава делује као још један корак у истом правцу – камуфлирана у језик „људских права“ и „мирног дијалога“.
Ништа чудно! Уљаревићка и други енвоисти су заправо нерадници и анархисти који у име демократије и евро-афроизма и натоизма шире бјеснило и мржњу према српском народу и то према народу из кога и потиче. А зашто? Па због пара! Они су еуропејци, стручњаци-експерти, аналитичари, модернисти, „мале Буде“ који су у обавези да „затуцане“ старомодне и незнавене Србе изведу на свијетли пут благостања Европе. Њихово пљување по, лажи о српском народу не могу бити говор мржње јер она и они то раде у име Европе. Она и они су некакви умни људи (фуј!) који су потпомогнути новцем из ЕУ фондова и других агенција и организација да разарају морал, традицију, функционална знања и поведу народ на пут разврата и незнања и слијепе послушности и полтронства према господарима. Они,кажу,не припадају Србима,јер они су микс нација (буди Бог с нама) створена од румених кроата и арнаута названих Монтенегрини. Имају своју вјеру (дедеићка),језик и културу(ранкаблента кривога) и још особености.