Напад на манастир Ђурђеви ступови није локални инцидент – то је део системског притиска који циља нашу духовну кичму и колективни идентитет. Манастир је под сталним полицијским надзором и предмет је притисака који укључују и промоције симболике српства.
Ђурђеви ступови нису само камен и фреске. Они су сведочанство векова, место где се чува предање, језик и вера. Свако ко покуша да ту успостави туђу вољу руши саму везу између наше прошлости и наше будућности.
Ово што се дешава око манастира Ђурђеви ступови није обична бирократска замена речи. То је директан, свестан и плански ударац на нашу духовну кичму – на место где се чува предање, језик и вера. Гледати како се немањићка светиња третира као простор под опсадом значи гледати како нам покушавају отети историју и смисао. Да дозволимо и ћутимо?!
Ово је рат без пушака: закони, медијске кампање, премештања споменика и полицијски притисци делују синхронизовано -њихов циљ је да нас одвоје од нашег корена. Да допустимо да нас, без корена, ветар носи?!
Ђурђеви ступови су преживели Турке, идеологије и различите режимске притиске – опстајаће и сада, ако останемо достојанствени и дисциплиновани у одбрани. Наша одбрана је jaсна и ненасилна: присуство на литургији као чин сведочења, организовано и мирно документовање сваког притиска, правна заштита и приступ институцијама правде. Истина и закон су наша артиљерија; достојанство и молитва наша заштитна оклоп.
Овај напад није само на зидове и фреске -то је напад на српство као идентитет у оном простору где се оно чува и преноси. Агресија која се дуго припрема не успева, иако сјајно замишљена. ЧОВЕК СНУЈЕ, ГОСПОД ОДЛУЧУЈЕ!
Чувајући светињу чувамо душу. Напад на храм је лична увреда за сваког верника, сваки део црквене заједнице.
Одбрана Ђурђевих ступова није питање дневне политике. То је завет генерација. Бранимо ли светиње -бранимо континуитет, идентитет и будућност. Не одступамо, не понижавамо се и не прихватамо да нам се историја отима.
Одбрана Ђурђевих ступова није питање једне епархије, већ питање опстанка духовног и културног континуитета. У тренуцима када се светиње доводе у питање, заветна обавеза сваког појединца и заједнице јесте да истрају у молитви, посту, правној и културној борби. Тиме се не брани само један манастир, него сама свест о томе ко смо, одакле долазимо и куда идемо.
Напади који се дешавају око Ђурђевих ступова нису изоловани. Они су део шире стратегије која се описује као „хибридни рат“ – притисци се воде правним актима, медијским кампањама, споменичком политиком и полицијским присуством, а циљ је исти као у доба најтежих прогона:
дестабилизовати заједницу и лишити је духовног упоришта. Овде није реч о правним техничким питањима, већ о духовно-политичком насртају на Цркву-ТЕЛО ХРИСТОВО!
Извор: Angie Frangos