Косовском митом, Његош је црногорску капу осмислио. Српски црвени фес, опточен црном свилом, значи жалост за изгубљеним Косовом. Пет златних полукругова, који закриљују крст часни, с четири огњила, симболише Црну Гору и њену слободу, која пет вјекова поштује Косовски завјет – Крсту служиш, а Милошем живиш.
Видовдан припада оним празницима који садрже различите елементе и слојеве: вјерске, како хришћанске, тако и паганске, историјске али не и најмање важне – архетипске. Наши преци, Стари Словени, обожавали су бога Вида. Вјеровало се да је људима давао вид, да је видао ране, и да је био заштитник владара. Такође, Вид се сматрао и богом подвига.
По свом историјском значају, Косовска битка спада у ред оних великих оружаних сулоба какве су Куликовска битка (1380), Битка код Поатијеа (732), или Битка у Термопилским кланцима (480. године прије нове ере). Дакле, она не преставља срамни пораз. Овај бој подразумијева жртвовање за више вриједности и опредељење за духовно наспрам материјалног.
Одрицање кнеза Лазара од овоземљаске славе је основа српског националног етоса.Код Косовске битке је важно оно што је значила за одржање историјске свијести, за преношење традиције о средњовјековној држави. У многим крајевима на Балкану, посебно у Црној Гори, предање о Косовском боју било је срж цјелокупног сазнања о историји. Све се дијелило на доба прије и после Косовског боја. Све до 19. вијека, та традиција се развија спонтано, без утицаја књига и образованих средина.
Косово је средиште и судбоносни чвор српске историје, уједно њен најдубљи и највиши смисао. Нераскидива веза између земаљске и небеске Србије. И докле год буде Срба, сва њихова историјска драма ће се збивати око те осе.
Извор: Магазин Седмица
