Црна Гора покушаће да валоризује дио акумулација Билећког језера, на којима Босна и Херцеговина има четири хидроелектране, с обзиром да је петина језера на црногорској територији.
Билећко језеро је вјештачка акумулација, настала 1965. изградњом бране на ријеци Требишњици, која у дужини од 11 километара, разграничава Црне Гору и Босну и Херцеговину односно бх. ентитет Република Српска.
Четири петине површине језера су у општини Билећа у Републици Српској, а једна петина, односно 18 одстом, припада никшићкој општини у рејону централне Црне Горе.
На тим водама је ’70-их година прошлог вијека изграђен Хидроенергетски систем Требишњица (ХЕТ), из којег струју добијају Босна и Херцеговина и Хрватска.
Бројни покушаји Црне Горе претходних деценија, да се са Босном и Херцеговином договори шта јој припада од тог хидроенергетског потенцијала, били су безуспјешни.
Црногорска Влада премијера Милојка Спајића сматра да је “крајње вријеме да Црна Гора валоризује тај потенцијал.”
“Став Владе је да се ово питање мора актуелизовати, како би се најефикасније ријешило у складу са међународним правом и праксом”, речено је Радију Слободна Европа (РСЕ) из црногорског Министарства енергетике.
У Електропривреде Републике Српске (ЕПРС), које газдује акумулацијом Билећког језера, спремни су за разговор са црногорском страном, потврђено је РСЕ у тој компанији.
Шта се зна о Билећком језеру?
Због формирања Билећког језера, површине 33 квадратна километра, потопљено је више од пет милиона квадратних метара црногорске територије, када је измјештено неколико никшићких насеља.
Хидроенергетски систем Требишњица, који је изграђен на језеру, има четири хидроелектране, од којих су три у власништву Електропривреде Републике Српске, док се произведена струја из четврте дијели са Електропривредом Хрватске јер је та држава учествовала у изградњи система.
Њихова укупна годишња производња је око 2,7 хиљаде гигават часова електричне енергије, што је скоро 90 одсто укупно произведене струје у Црној Гори 2022.
Шта кажу у Министарству?
Црна Гора, за разлику од Хрватске, није учествовала у изградњи система Требишњица.
Црногорско министарство подсјећа да држава никад није дала писану сагласност за његову реализацију и потапање дијела своје територије.
То одобрење је, наводе, дала Савезна комисија за воде Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, без писане сагасности црногорске стране.
Када је хидроенергетски систем завршен, црногорски члан Комисије за пријем резервисао је право да Црна Гора “накнадно постави захтјев за заштиту својих интереса”.
У вријеме бивше Југославије, Никшић је добијао новчану надокнаду од Босне и Херцеговине за потопљено земљиште, која се не исплаћује од распада државе 92. године.
Претходних деценија урађене су бројне процјене о удјелу који треба да припадне Црној Гори у троуглу Босна и Херцеговина – Хрватска – Црна Гора.
Процјене црногорске стране су да јој припада једна четвртина од укупне Билећке акумулације.
Шта је до сада урађено
Министарство наводи да се ово ” сложено питање” тиче три државе, више ресора и институција, те наводи да ће дјеловати у три правца.
“Први је поступак за утврђивање права Црне Горе у валоризацији вода Билећког језера и ријеке Требјишњице и правична расподјела. Други, питање накнаде за кориштење вода Билећког језера. Трећи, питање накнаде за потопљено земљиште”, став је Министарства.
Из тог ресора на чијем је челу Саша Мујовић истичу да нема прецизних података колико је Црна Гора до сада изгубила новца или киловата због несагласја о дјелу који јој припада.
Министарство не искључују рјешавање овог питања арбитражом или пред Међународним судом.
“Питање Билећког језера се односи и на оно што нам је припадало у претходном периоду. Босни и Херцеговини, као и Хрватској, одговара статус qуо, јер на тај начин несметано користе потенцијал, производе електричну енергију а немају никаквих обавеза према Црној Гори”, наводи Министарство.
Истичу да Црна Гора несумњиво полаже право на коришћење вода Билећког језера, “по свим домаћим и међународним прописима и законима”.
Позивају се на Хелсиншка правила о коришћењу вода међународних ријека и Конвенцију УН-а о праву непловидбених коришћења међународних водотока.
Оцјењују да би судски процес био скуп и да се рјешење мора тражити преговорима.
Шта кажу у Електропривреди Републике Српске
За разговор је спремно и руководство Електропривреде Републике Српске.
“Упознати смо са иницијативама и приједлозима из Црне Горе и унутар Електропривреде Црне Горе. Сходно томе, одржано је неколико састанака на ту тему. Спремни смо за разговоре и о прошлости, али желимо да иницирамо разговоре о будућности”, наведено је у одговорима РСЕ из те компаније.
Ранији став директора
Електропривреде Републике Српске Луке Петровића је био да Црна Гора “нема шта да тражи јер није учествовала у изградњи електрана”.
Да ли је Петровић и даље таквог става, РСЕ није добио одговор.
Истовремено, из те компаније позивају челнике црногорске Електропривреде да разговарају о изградњи хидроелектране Бук Бијела, наводећи да би то Црној Гори донијело много веће бенефите.
Какав је став Хрватске о захтјеву Црне Горе, није познато јер из тамошњег Министарства господарства нијесу одговарали на упит РСЕ
Опречна мишљења струке
Црногорски хидролог Славко Хрвачевић у разговору за РСЕ износи податке који су скоро идентични са процјенама Министарства енергетике.
“Не рјешавањем овог питања Црна Гора је губитник”, истиче он.
С друге стране, београдски универзитетски професор Бранислав Ђорђевић, стручњак за природне ресурсе Европског савјета, за РСЕ каже да се ово питање не може измијестити из времена када је настало.
Истиче и да Црна Гора није учествовала у његовој изградњи, иако јој је било понуђено.
За њега су, каже, нереални прорачуни да је Црна Гора изгубила милијарде долара.
“Сада је, по мени, то отварање Пандорине кутије и не видим да има много смисла. Брине ме и што су угледни људи из Црне Горе заступали тезу да она учествује у водном потенцијалу јер је слив са кога вода дотиче у Требишњицу једним дијелом и у Црној Гори”, ријечи су Ђорђевића.
Он сматра да такви прорачуни хидроинжењера нијесу утемељени.
“Према тој логици, за ХЕ Ђердап на Дунаву (Србија и Румунија) све земље које су узводно, Њемачка, Словачка, Аустрија требале би Србији да испоставе рачун на основу тог наводно њиховог водног потенцијала”, каже Ђорђевић, који је учествовао реализацији највећих хидроенергетских објеката у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији.
Хрвачевић подсјећа да је Ђорђевић за београдски Енергопројекат раније изнио другачије мишљење о подјели водног потенцијала између Црне Горе и босанскохерцеговачког ентитета Републике Српске на дијелу Билећког језера.
Он је за РСЕ цитирао Ђорђевићев налаз у коме се каже да је “укупни хидроенергетски потенцијал Билећког језера, који припада Црној Гори, 20,21 одсто.”
Ђорђевић, међутим, наводи да је Бадинтерова комисија ставила тачку на оваква питања, ставом да држави припада оно “што је у њеним границама”, те да се у складу са тим доносе и међународне одлуке.
Како до решења?
“Треба разговарати да се уради нека компензација, али никако са тим радикалним мјерама да Црна Гора добије неке милионе или киловат сате. То сада, према мом мишљењу, не би било могуће, те милијарде које су помињане. Ја сам био, просто, затечен нелогичношћу таквих прорачуна”, каже Ђорђевић.
Он је става да Црна Гора има право на надокнаду за потопљено земљиште и компензацију за 18 одсто површине Билећког језера на њеној територији.
Ђорђевић истиче да би међународна арбитража у овом случају била “велика грешка”, која би скупо коштала, а не би се ништа постигло.
Хрвачевић, пак, сматра да би сваки стручни обрађивач, заједничка комисија, Међународни суд правде или изабрана арбитража, расподјелу ријешила у корист Црне Горе.
“Црна Гора, као титулар припадајућег дијела воде хидроакумулације Билећко језеро, као јавног добра, већ шест деценија није остварила припадајућа права”, наглашава Хрвачевић.
Он подсјећа да су прорачуни претходних деценија били различити, али да то питање коначно треба ријешити.
Ј.Шћепановић, фото: Ж.Ш.
